Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XXIII мај -јун 1975. Број 3

СТО ГОДИНА ОД СМРТИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА О CBETO3APУ МАРКОВ ИЋУ

Споводом стогодиппыще његове смрти(*)

Пре 100 година своје Србије, један од највећих њених људи, један млад човек кога je већ онда па све до дана данапгњег напредна Србија тј. слободарски и напредни део српске нације, осећао и осећа као свог најрођенијег, као свог предсхавника и првоборда који се цени и воли као шхо се иене и воле слобода, честитост и истина за ко je се он борио. За протеклих сто година писано je о њему, о Светозару Марковићу врло много: у једној од последњих библиографија о Марковићу, коју je 1971. саставио пољски професор Хенрик Писарек, наведено je 535 библиографских јединица о њему и његовим радовима. Јер, не губимо то из вида, и câM Марковић, иако за врло кратко време, за свега селам година колико je укупно трајао његов радни, публицистички живот, обрадио je, или само додирнуо, већи број тема и објавио мноштво написа о различитим питањима из опште и надионалне историје као и о питањима савремених и будућих друштвених односа и установа у свету а пре свега у нас, у СрОиј и; писао je о првом српеком устанку и о даљем друштвено-економском, политичком и државноправном развитку Србије, о уређењу српске државе, о монархији и о политичким странкама, о социјалнзму, о Париској комуни и Интернационали, о националном питању српском и јужнословенском, о образовању и васпитавагьу о друштвеном положају и равноправности жена, о наупи. о књижевности и култури уопште. Сви ти проблеми, који на први поглед изгледају разнородни, представљају, у ствари, једну међусобно повезану, кохепентну целину, јер су у Марковића посматрани увек из једног угла и у једној перспективи. Они су, разумљиво, увек привлачили, а и данас привляче

* Предавање одржано на свечаној академији Правног факулгета у Београду 17. марта 1975, поводом стогодшшьице смрти Светозара Марковића.