Анали Правног факултета у Београду

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

of Political Economy ( а ), а делимично посредна и остварена преко превода Милове юьиге на руски, са коментарима ко je je Чернишевски објављивао у облику чланака по часописима. Несумњиво je, исто тако, да je Светозар Марковић познавао и Марксове текстове, о чему je већ било речи, а нарочито I том Капитала (’). Марксов се утицај може уочити, али je он ипак слабији од претходно наведених. Ту одену о интензитету утицаја не дајемо на основу формалних момената, попут оног колико пута цитира једног или другог аутора, већ на основу суштинских одредница једног научног система, ко je се огледају у дефинисању предмета и метода. Y овом je суштинском смислу дело Светозара Марковића предмарксовско, класично економско остварење, са елементима будућег како марксистичког тако и неокласичног приступа. Сматрамо да се у Мила и Маркса налазе сви елементи онога што Марковић излаже у својим Начелима народна економије: у апстрактним питањима економске теорије ближи je Милу, односно класичној и првим изданцима неокласичне школе, док се у питањима везаннм за социјалну вернфнкацију постулата и њихову конкретизацију у већој мери ослања на Маркса. Не постављамо себн задатак да критичном оштрином економске науке XX века судимо о делу напнсаном пре выше од сто година, јер би таква критика била некоректна, али не можемо пренебрегаути неколико хмомената методолошког карактера који се у Начелима срећу, a који су, када се из ове историјске перспективе оцењују, у радовима других економиста развијени у антитезу друштвене функцнје економске науке, како jy je Марковић схватао. Начала народна економије I део, састоје се из два одељка; првог, који носи назив Производгьа, и другог, под називом Теорија умножавања људства. Део о производим посвећен je анализн чннилаца производив и ослања се у највећој мери на наслеђе класичне школе, а затим се аугор бави питањима повезиваиа чинилаца у производном процесу. (Касније ће ыеокласична школа из овог повезивања извести теорију производних функција. Y овом су тексту такви елементи само имплицитно садржани ( ,0 ). Анализирајуђи факторе производив, аутор јасно показује своју о щиту теоријску опредељеност која одговара представнпцима класичне школе: он пстражује услове стварања богатства, односно материјалног

( e ) Вид.: Светозар Марковић, Намела народив економпје , Београд 1574, стр. 158, 193, Марковић je такође ваписао и предговор сопственоы преводу Мнловог дела The Subjection of Women, чијн je оригинал објавден 1869. године, а превод под називом Потчињеиост женскшьа 1871. године. Интензитет Миловог утпцаја на Светозара Марковића люже се вндетн нарочито на примеру дефинисања врста радова (С. Марковић, Начала. .. , стр. 48—49), када он готово дословно преноси текст Џона Стјуарта Мила (Principles of Political Economy I, Лондон 1862. стр. 57). Такве сличности нису ретке ”ни у даљем тексту_ ( 9 ) Вид.; Светозар Марковић, цит. дело, стр. 109. На стр. 111. Марковић наводи Марксов пример спецпјализацпје оруђа у мануфактури, изнет у I тому Капитала (~Култура", Београд 1947, стр. 272). ( ,0 ) Вид.: ibid., стр. 160.