Анали Правног факултета у Београду

279

ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА

питалистичког начина производње, Марковић јој због својег основног метода метода индукције да je много уже, фактор ске и готово микро-димензије. Уместо Марксовог ннсистирања на класном сукобу као еманацији дубоких друштвених законнтости развоја, које захтевају радикалку промену у друштвеној организацијн рада (макро-ниво), Светозар Марковић проблем социјалистичког преображаја своди на промене у технично] организации рада (микро-ниво). Полазећи још једном од Смита ( и ), који раду приступа не само као фактору који ствара вредност него и као резултату одређеног психичког односа, чију садржину чини известан физички напор којим се изазива кретање односно контролшпе његов ток (а која je идеја и код Мила нашила на широко прихватање ( 24 )), Марковић у центар својег испитивања ставља штетне последние капиталистичких метода производив по радну способност и здравље радни ка ( к ). Подела рада у мануфактури и каснијем капиталистичком предузећу довела je до појаве делимичног радника, радника отуђеног не само од свога производи (пошхо je већ огуђен од средстава за производњу) већ и од своје пнтегралне стваралачке личности пронзвоВача. Марковий поделу рада посматра, пре свега, као основ органске деформације високоспецијализованог делимичног радника, па у складу с поједностављеним дефинисањем проблема даје и једноставни предлог за решење односа; пошхо je техничка подела рада једно од највећих зала, али истовремено и нужност савременог друштва, њене се најнегативније последице могу ублажнтн само сталшш замењивањем радника који опслужују одређена радна места ( 24 ). Предлаже се, дакле, хоризонтално ротирање радне снаге како би сваки радник савладао што веђи број радних операција и што свестраније развио своју личност. Дајући општу одену о методу примењеном у економским текстовима Светозара Марковића, уочавамо да су сви економски резултати, који су објективно протнвречни његовим несумњивим социјалистичким тежњама, резултат избора неадекватног методолошког апарата. Ни преко руских содијалиста, ни преко Џона Стјуарта Мила, Марковић није дошао до текстова у којима je применен дијалектички метод, спој формално-логички искључујућих поступака нндукције и дедукције Основна ограничена неговог текста произлазе из метода нндукције, који je претежно употребљавао, и то незавнено од елемената дедуктивног закључивана, ко je се такође налази у тексту, али у мањој мери. Ослананем на индукцију аутор није могао да открије привид идентичности функционалних и каузалних закона, већ je многе функционалне (емпиричке) законитостн

С 23 ) „Стварна цијена сваке ствари, оно, што свака ствар заиста стаје човјека, који жели да je стекне, то су мука и труд, које мора уложити, да je стекне. Оно, што свака ствар запета вриједи човјеку, који jy je стекао и који жели да располаже њом или да ja замијени за нетто друго, то су мука и труд које може она њему уштедјети, а наметнути Apyi-им људима", Adam Smith, Богатство народа, I, „Култура", Загреб 1952, стр. 30. С 24 ) Вид : John Stuart Mill, цит. дело, стр. 460—483. С 25 ) Вид.: Светозар Марковић, щхт. дело, стр. 123. и дал>е. С 26 ) Вид.; ibid., стр. 123. и даље. Ç 27 ) Упоред.: Обрсн Благојевић, Економски погледи Светозара Марковића, Зборгшк радова. Ниш 1970, стр. 17.