Анали Правног факултета у Београду

283

ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА

ну снагу на пијаци и слободам трговац, који ту робу купује, јављају ce појмови капиталиста и капитала; a утврђују се ти појмови тек пошто се образују два одвојена сталежа: сталеж капиталиста, који купује радну снагу и сталеж најамних радника, који своју снагу продају” (■")• Тиме дефиниција капитала добија историјске одреднице, али и даље остаје везана за љуштуру употребне вредности. Неадекватно одабрана базична премиса скрива од Марковићевог погледа преображај закона вредности у закон витка вредности, не омогућава му да учини разликовање између константног и варијабилног капитала. Због тога je у Начелима народне егсономије Марковићево објашњење експлоатације дескриптивно, са јасним ауторовим аксиолошким опредељењем. Светозар Марковић je оштар критичар сејовске концепдије о профиту као награди за штедњу, за уздржљивост од уживања (■“). . Сиромаштина (радника С. Т. и Д. П.) није долазила од ,штедње’ и тврдичења, но од грабљења власника” (ј°). Међутим, суштинско објашњење хог „грабљења” писац из поменутих разлога није ни могао дати ('■'). Чланак Шта je то раднички дан? садржи местимично и ad verbum тумачење Марксових ставова из 111 одељка Капитала о произвођењу апсолутног вишка вредности (8. глава радни дан). Мада се у наслову чланка налази напомена да je рађен по Марксовом Капиталу, Шта je то раднички дан? je по духу у којем je писан внше од обичног превода, Светозар Марковић je ангажовани, ватрени тумач једног дела Марксовог теоријског система сриском читаоцу. Шта je то раднички дан? je Марковићев напне у којем je писац знатно еволуирао у односу на схватања класичне школе и њених вулгаризатора. Категорије које чине стубове-носаче конструкције чланка Марковић износи у првом наставку, у 26. броју Радника, за годину 1872. Он полази од тврђења да je у условима капиталистичког продукционог односа радна снага роба, експлиците дефтише њену употребну вредноет, а тшлиците износи индикаторе величине вредности радне снаге. Светозар Марковић ни у овом чланку не одређује садржину вредности, као друштвеног односа, а то одређење се не среће ни у ньеговим каснијим, до данас познатим текстовима, из разлога о којима je већ било речи ( 45 ). Преводећи на српскохрватски језик једну од тзв. „историјских” глава Капитала, он je, свакако, морао упознати цео теоријски систем I тома, из чега се, без већих ризика, може закључити да je познавао Маркс-Рикардову радну теорију вредности. Но важност чланка Шта je то раднички дан? je у томе што je Светозар Марковић успео да учини корак напред ка поимању суштине капиталистичке експлоатације. Он интерпретира Марксово учење о оп-

( 41 ) Ibid., стр. 67. С 42 ) Вид.: ibid., стр. 86. и дал>е. С 43 ) Ibid., стр. 89. С 44 ) Светозар Марковић истиче да ће питању профита посветити пажњу у оквиру одељка о „подели имућства". Залажење у облает капиталистичке расподеле (вид. напомену бр. 5) могло би да доведе до озбил>них промена целог теоријског система, промена ко je би задирале све до основных питана предмета и метода. i 4 5) Вид. напомену бр. 31.