Анали Правног факултета у Београду

368

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ционалних односа. Наиме, да то није једно исклучиво политичко-инсТихуционално питање, већ продес све потпумијег социјално-историјског идентификовања нације у одређеним друштвеним услсвима. Природно, ови нови елеменхи у концепдији федерализма били су условљени у основи социј алястичким друштвеним токовима. Идентификовање радничке класе Југославије и уопште радних луди било je условлено идентификовањем надија. Оно je, због тога, нужно било потпуније него раније, а то je утицало на квалитете федерализма и токове гьеговог развитка и учвршћивања. ОдреЬена искуства и институције ранијих историјских револуционарних акција радничке класе су иостојала. Међутим, у далим условима je Комунистичка партија Југославије требало да утнче и сама организује акције у правду таквог релативно новог и потпунијег идентификовања нација. Познато je да je остваривање федерализма на основу решавања кационалног питања било историјски одређено. Развијало се у склощ процеса који je изражавао. y основн тежњу ка стварној и активној социјалистнчкој демократији, стварању самоуправннх односа диктатуре радничке класе. A самоуцравлање je, као што нам je познато, из начела социјализације економских и политичких односа касније постелено израсло у основни друштвени однос. Поменуто je да je самоидентпфиковање нација и њених припадника нужно морало да се повезује с идентификовањем радничке класе и радних луди. На тај начин, остваривање југословенског федерализма поехало je „релативно условлено процесом каснијег развитка друштвеног самоуправљања, чије се клице јавлају још у ратно-револуционарном периоду.” На тај начин, југословенски федерализам je у току свог развитка, на основи народноослободилачких одбора, комуналног система и уопште друштвеног самоуправлагьа прерастао у самоуправны федерализам, у ком правду га и данас свесно усмеравамо. Овакви токови имају несумњиво своје клице, a њих би, као што je поменуто, требало join шире и истовремено потпуније осветлите, у ратно-револуционарним токовима и императиву самоодреВења нација, који je био повезан са самоодређењем радничке класе и свих радних луди. Све то било je у основы институнсано одлукама II зассдања. ЛВНОЈ-а. То су разлози зашто je током послератне социјално-политичке нсторије у југословенској пракси и идејном усмераван.у од стране Савеза комуниста Јутославије показан веома истанчан смнсао за активне захтеве у изградњи и усавршавању федератпвних облика и институција, за схватагье федерализма као продеса који се свесном акцијом, на основу објективних потреба, мегьа, концептуално изграђује и Aonyibyje. (2) Одлуке II заседања АВНОЈ-а су представлале не само први, револуционарни устав нове Југославије. Оне су, истовремено, а с обзиром на начело федерализма, представлале и први облик устава с обележјима једног „федералног устава”. Обележја тог „новог устава”, односно одлука II заседања АВНОЈ-а иначе допуњених и другим „савезним актема." устазног значаја који су донети у овом периоду, показивала су.