Анали Правног факултета у Београду

367

ЈУГ. YCTABHOCT Y CBETAY ОДЛУКА II ЗАСЕДАЊА АВНОЈ-а

111. Одлуке ABHOJ-a и стварање нове концепције федерализма на основа социјалисг инке демократа] e и система 1100-a Јутословенска револуција je своје остварење, а сагласно томе и стварање новог политичког система, усмерила, поред осталог, на изградњу нових, на социјалистичким основима постављених, демократских односа међу нацијама применом начела самоодређења. Овај принцип самоодређења са конкретним решењима, постављен у функцији општег револуциоиарног процеса и циљева самоодређења човека и његове социјално-економске, политичке и културне еманципације уткиван je у све облике и институције. (1) Основне институције револуције и новог политичког система и државног уређења добијају од самог почетка ратно-револуционарног процеса, обележја која одражавају „решавање нациоыалног питања”. Примера ради истакнимо да се то могло уочити код састава народноослободилачких одбора за чије чланове су бирани припадшши свих народа, сагласно њиховом територнјалном распореду. Даље, потреба за широм регионалном политичко-територијалном самосталношЬу, на историјским и националним основана, налагала je убрзо стваратье не само одговарајуђих виишх штабова народноослободилачких партизанских одреда, и, касније, војске, већ и централних односно главних народноослободилачких одбора, итд. Револуција je била истакла начело федерализма на основи добровольности, равноправности, једнаког учехпћа, самосталности и демократизма, Такви принцнпи и вредности, изграђивани су од самог почетка, а, сагласно одлукама II заседахьа ABHOJ-a, цео политички систем и државна организација добијају јасно' определена обележја федеративног уређења. Проучавањем јутословенске федеративно организације долази се до сазнања да су ce у нашим условима појавили елементи „новог” у иначе класичном принципу федерализма. Обелодањујући то „ново” у једном -специфичном облику социјалистичког федерализма, наша земла je пошла од позитивних искустава ранијих федерација, а посебно од револуционарних искустава лењинског совјетског федерализма. Y целини узето, те новине се, поред осталог, огледају: (а) у изградњи федерализЈма у условима система народноослободилачких одбора, као основе новог политичког система Југославије и облика -самоуправљања народа; (б) у изградњи једног облика федерализма на релативно ширим демократским основана, него што je то било могуће раније; (ц) у јасној тежњи да демократизам продре не само у односе у федерацији већ и у целокупне односе, јер су у питању такви друШтвени односи који су, као схварно ослободилачки, водили активној и стварној демократији; (д) то je водило постављању концепције федерализма као једног социјално-политичког процеса, а не неке статичке институције; (е) све je то условило, а и било условлено чињеницом да je пракса- „решавања националног питања” у Југославији и остваривања принципа федерализьма указала на неке нове димензије у решвању међуиа-