Анали Правног факултета у Београду

366

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

револуционарног уставног права у политичком смислу су били знатно ишри и они се не могу свести искључиво на ове Iшсане правке документе. Када се расправља о одлукама II заседања АВНОЈ-а, гада мислимо природно и, пре свега, на четири основне одлуке овог заседања. Ове одлуке, заједно с Декларацпјом као политичким документом, означавају ту нову уставноправну основу. Овим одлукама, као шхо je показано, садржински се утврђивао: нови облик државног уређења као федеративно уређење; народноослободилачки одбори су посредно утврВени као основа тог новог државног уређења; одређивао се положа] и организација највиших државних органа ABIiOJ-a, његовог Председништва и Надионалног комитета ослобођења Југославије; одреВивао се став у односу на међународно право и тадашње међународне односе, укиданьем прерогатива влади у избеглишту, уз забрану повратка монарху до коначне одлуке народа на слободним изборима; успостављен je континуитет новог правног система и тиме implicite његов дисконтинуитет у односу на стари правни систем и др. ! Одлуке II заседања АВНОЈ-а указују и потвроују стварање новог политичког система и државне организације, ТакоВе, хьихово доношење показује да су у питању били акти који су имали и садржиыу и знача], односно карактер уставных аката./ Истовремено, проучавајући саму револуцију и звене фазе, а посебно II заседање АВНОЈ-а, видимо, применено на конкретне југословенске услове и услове II светског рата уошпте, реализована низа антиципација великих политичко-филозофских мислилада, а посебно, као што je то већ раније истакнуто, Марксове, Енгелсове и Лењинове теоријске погледе и ставове, њихове визије о условима, путевима, облицима и законитостима изградње појединих фаза, принципа и институција. Свакако да одлуке II заседања АВНОЈ-а нису настале независно од промењених односа снага у југословенском друштву, независно од основне победе саме револуције. Друштвени токови који су довели до промене у односима, пре свега, политичким односима власти и управљања, утврдили су путеве изградње основа новог политичког система. Они су утврдили и основе нових начела и институција. На тај начин, ови друштвени токови су утицали, основном победом саме револуције, на стварање једног новог система полнтичкнх и других односа, који je давао историјске основе ново] уставности и једном новом уставу. Народноодборски систем власти, који je већ јасно у свом даљем развитку претпостављао самоуправљање, даље, нови пришдши организације те народноодборске власти, принпици федерагивног уређења међунационалних односа у условима такве нове народне власти, као и низ других принципа и институдија, изражавали су јасно, не само промен>ене односе већ и само уређиваље тих односа на новим основама. Они су даваЈШ, на тај начин, социјално-политичке и нсторијске основе стварном уставу и уставном систему нове Југосдавије. А саме одлуке II заседања АВНОЈ-а представљале су одраз овог стварыог устава у смислу једног новог система односа који се изграђнвао.