Анали Правног факултета у Београду

365

ЈУГ. YCTABHOCT Y СВЕТЛУ ОДЛУКА II ЗЛСЕДАЊА АВНОЈ-а

Такав самоуправни характер народноослободилачких одбора, и самоуправни характер процеса политичког живота утидали су на изградњу низа институција, облика и начела непосредне и полунепосредне демократије, који су у нашим условима представляли институције и облике самоуправљања ( s ). (4) Како сам систем народноослободилачких одбора, тако и, политпчки живот не би могли да се замисле без одговарајуће улоге Народноослободилачког фронта. Y прво време, као што je познато, народноослободилачкн одбори су у себи садржали, повезано, елементе једне општенародне политичке организаиије и елементе власти и управљања. Касније, после II заседаиа АВНОЈ-а, углавном,. ове се „функције” раздвајају. Локалне организације Народноослободилачког фронта остале су и даље политички веодlа утицајне како на деловање самих народноослободилачких одбора, тако, и то, пре свега,. и на политички живот. Штавише, организације Народноослободилачког фронта утицале су и на друге институције и облике новог политичког систе.ма. То je све допринело да Народноослободилачки фронт као такав, од самог почетка, будући да се изграђивао као облик самоуправљања, постане битан његов облик у току целог ратно-револуционарног периода. То су били неки од момената у изградњи новог политичког система који су му дали одре Вена обележја и утицали на даље, па и неке савремене токове његовог развитка. Они су, сем тога, давали посебност југословенском путу у социјализам и стварали неке од битних, али и специфичних обележја нове јутословенске социјалистичке самоуправне уставности. Ти моменти су на својеврстан начин институисали и ушли у садриашу одлупса II заседања ABHOJ-a. На тај начин, преко оствариватьа тих одлука и других на њима заснованих аката и докуыената, ови моменти су утицали и на наш друштвени развитак.

11. Одлуке II заседања ABHOJ-a к ao основе првог реоолуционарног устава нове Југославије Одлуке II заседања ÂBHOJ-a, у време када су донете и у условима у којима су донете, представљале су први, привремени, ревслуционарни и некодификованн устав нове Југославије. Заједно с одговарајућим одлукама земаљских антифашистичких веђа односно скушптина, одржаним после II заседања ABHOJ-a, оне су представляло, скоро све до доношења Устава ФНР Југославије од 1946. и устава народных република од 19461 и 1947. године, основне изворе новог уставног система и права. Природно, ти извори су, законодавном делатношћу Председништва ABHOJ-a и Привремене народне скупштине Демократске Федеративно Југославије, као и актима одговарајућих земаљских антифашистичких органа, били проширивани, мељаии и допуњавани. Такође, извори новог

(з) То су, на пример, зборози Онрача, даље, делегатски елементи у изборном систему, институција опознва, птд.