Анали Правног факултета у Београду

364

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ослободилачког рата, определили у својој огромно] већини и за саме ближе и даље историјске социјалистичке циљеве. А то су, поред радничке класе на челу покрета, били у већини сељаштво, напредна народпоослободидачка интелигенција и други радии и народноослободилачки усмерени слојеви друштва. Принцип народне суверености у хаквим условима посхао je, историјски узето, принцип који означава политичку основу нове власти радничке класе у савезу с осталим поменутим друштвеним слојевима; постао je, даље, активан демократски принцип опредељен учешћем тих социјалних трупа и слојева, у процесима револуционарног самоодређења. Значи, претпоставляо je активно учешће свих ових слојева у револуцији и оружаном ослободилачком рату, у мењању и иове власти, остваривању. њене историјски опредељење садржине, активно учешће у новом политичком животу који се у оквиру свих тпх процеса развијао. Из тих разлога се народноодборска де.мокрагија, прожимајући ce све више социјалистичком садржином, остваривала као активна и „антипосредничка” демократија. Остваривала се путем једног специфнчпог политичког живота и активности и то не само на ослобођеним већ и на неослобоВеним деловима територије, Taj нови политички живот, увек у оквирима народноослободилачке борбе, био je већ по природи ратно-револуционарног процеса, веома интензиван, тражио пуно учешће свих. То су разлози због којих je такав политички живот подстицао и може се рећн обезбеВнвао активан политички систем и актпвну демократпју. (3) Револуционарни политички систем нове Југославнје изграВггвао се, пре свега, на основн народноослободилачких одбора. Они су, поред осталог, имали обележја једне демократске самоуправе. Током гьихове нзградње, та су се обележја несумњиво даље учвршћнвала. МеВутим, народноослободилачки одборн су по својМ пореклу, начину образована, месту у систему, структури и уопште улози, представљали организацнју icoja je превазнлазила оквире као и карактер класичне локалпс самоуправе. И, то, пре свега, захваљујући улози и месту самих народноослободилачких одбора као основе политичког система власти и самоуправл>ан>а. Захвал>ујуђи томе, народноослободилачки одбори су у неку руку били истовремено и „локални” и „централнй”, они су се налазшуи у „хијерархизованом” поретку, а представляли истовремено и „антихијерарлијске” институције. Самоуправни карактер народноослободилачких одбора давао je, бар у тенденцији такав самоуправни карактер целом систему. Он je деловао као такав, те утнцао и на неке друге битне принципе и институцнје пашет система ( 2 ).

(5) На пример, утнцао je па континуитет развоја у правду актпвне демокрагнје који ће касније пзразптп потпунија обележја самоуправљања; утпцао je на карактер и правде развоја југословенског федерализма и политичко-терпторнјалне аутопомије; на развитак скупштнпског система у организации власти и управљања; на карактер и структуре нашег правног система, укључујући у я>ега и извесне елементе автономно! права, итд.