Анали Правног факултета у Београду

459

СТУДЕНТСКИ РАДОБИ

Тиме се Марксов дијалектички матери]ализам, сужен на бирократски одабране цитате, претворио у библијско слово које смо, научивши напамет, у стању да решимо све противречности и остваримо своју лудску бит. Овакве ставове у потпуности je деЈмантовала сама социјалистичка пракса, при чему не мислим на трубе деформације социјализма (сталинизам и сл.) већ на нужне, наслеђене и нове форме отуђења које су присутне у досадашњем развоју свих социјалистичких земаља. ' 2. Што се тиче оног схватаньа по ко]ем je проблем отуђења централнн проблем Марксове мисли, чини ми се да je оно било прво заступлено у буржоаској теорији од стране сколастичких тумачења Маркса a касније и знатно шире. Овде je у суштини реч о једној другој врсти редукционизма, свођењу Марксових основних схватац>а о човеку, друштву у историји, не на вулгарно-материјалистички економизам, него на апстрактно филозофирање о облицима отуђења. На raj начин je постигнут двоструки цил>. С једне стране, ампутирана je бит и животност марксизма која се указује само у његовој интегралности, чиме je отуплена Iьегова револуционарна оштрина, а конструктивна критика свега постојећег и изналажења путева за превазилажење лошег у том постојећем сведена je на сколастичко спекулисање о немоћи човека и стварно] непремостивости јаза отуђености. С друге стране, тако осиромашена Марксова мисао не само да je учињена лакше рањивом већ je послужила као штит и мач најразличитијих теорија и интереса, цретварајући се често у свој антипод С 11 ). Марксистичкој теорији даиас тек предстоји напор да све ове тежње у тумачењу Марксова схватања отуђења подвргне темелној анализи и критички преиспита. Извесно je, да би у низу модерних буржоаских теорија које свој корак са временом одржавају поштапајући се о марксизам, било могуће и за њихове марксистичке фразе веома јасно опипати ускогрудне хштересе који су, не ретко, сасвим супротни темелним гюставкама марксизма ( 12 ).

рекао исправну мисао да je бо.ъе свијет променити на бољс него ли га тумачнтн. А онда je хтео човјека спасити од религиозне алијенације дрема ономе како je он могао тада у с во j им прилккама схватнти религију, а то значи ослободити човјека од невидл>ивих утвара, од оног фојербаховског вампира што му сише крв и приближитя га видљивим историјским практичним задацима. Па уколико он Бога сматра да je вампир који сише крв, ja му првн пл>ешћем и кажем; ~Треба човјека ослободити од оваквог вампнрског отуђења". И дрема томе je Маркс као и кршћанин хтио човјеку стварно ставити пред ньегс* животни доглсд тај велики свијет вриједности за који се ja као теистички мислилац увијек залаже.м и које сам хтио истакнути ...” „Марксист и кршћаннн”, Praxis, 1969, стр. 34—35. (п) Огшшрније о томе: Roger Garaudy: Marxisme du XX siècle, Paris 1966, стр. 14. (is) В. Влаховић je y једној расправи указао на значај овог проблема: „Аругови који су пратили савремеиу њемачку политичку п филозофску мисао могли су запазити да она у оквиру проблема алијенације покушава да оправда све оно што се збило у другом светском рату и да отклони одговорност фашизма за злочинс у том paiv. Наша марксистичка мисао, чини ми се, не показује знаке борбсности да разоткрије позадину таг.вих и да објпсни суштину одреЬеног начина мишљена која са марксизмом немају везе а понекад се прихватају као ~доста интерссантна теорија". (Подвукао Ј. Т.). „Маркс и савремекост”, бр. 2, 1964, стр. 593.