Анали Правног факултета у Београду

460

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Треба приметити да je у радовима неких наших марксиста последних година све изражајнија тежња да у центар Марксове филозофије ставе проблем отуђења. Не упуштајуВи се у то колико су ове тврдње засноване на аутентичном марксизму, треба само указати на очигледну везу која постоји измеВу ове тенденције и централног проблема у развоју социјализма у Југославији: изградхье друштвеног самоуправљања као пронађеног пута за ослобоВење човека у савременом друштву.

Све оно указује колико je опасно покушати марксистички разраднти проблем огуђења на основу разных тумачења Маркса. Запали бисмо у тешко помирљиве цротивречиости. Други могући пут: анализа аутентичних Марксових текстова о отуђењу, расутих по целом његово делу, и извлачење цитата као аргумената, водили би сличном противречном закључку. Не само због тога што Марксово схватање отуђења није систематски изложено већ и због тога што се при површној анализи може закључити да Маркс у пој единим својим радовима има сасвим супротне ставове о отуђењу. На пример, упоређујући ставове у „Економско-филозофским рукописима" и „Немачкој идеологији” неки ауторн су извукли крајње проблематичан закључак. „Марксово мишљење о алијенацији није било увек и посве једнако’’ ( 13 ). Због чега je „излагање правог Маркса о овом проблему могуће само као интерпретација. Због ових противречности ни један од поменутих путева не води сигурно постављеном циљу: теоријски целовитом обликовању проблема отуђења. Тек предстоји напор да се пронаВе метод који ће нас приближити том циљу. Мшпл>ен>а сам да решење овог проблема треба тражити у средини измеБу поменутих крајности. НаШие, неопходно je кретати се средином између ова два могућа пута и, с једне стране, чврсто се држати аутентичных ставова Маркса и Енгелса, а с друге стране, имати слуха за касније и савремене интерпретације Маркса које су нзраз степена раэвоја и стања на\шне и друштвене свести. На тај начин бићемо у могућности да, усвајањем основних принципа Марксове мисли који су у складу са актуелним стањем на\шне свести сопственим напором учинимо корак дал>е у марксистичком решавању и осмишљавању проблема света у којем живимо. Тиме маркснзам, односећи се критички према свету и себи самом, ocraje j отворен за будућност и осигурава сопствени напредак.

(13) „Теорију отуђеља Маркс je скицнрао у својим радовима који су објављени у .ДЬемачко-француским годишгьаци-ма”, а широко je развио у „Економско-филозофским рукописнма”; меЬутим, већ у „Њемачкој идеолошји” он и Енгелс врло критички говоре о отуВењу, самоотућењу, човековој суштини, људској природн, тако да изгледа као да они ту теорнју наједном одбацују. Y „ГЕемачкој идеологији" они тврде да су филсзофн схватајући људску хисторнју као процес човјекова самоотуђетва, претваралн читаву хисторију у процес развнтка свијести. То би значило да je теорнја отуЬсда плеалистичка. МеЬутии, ако пажљиво читамо „зреле" Марксове радове открићемо да je ~одбачена" теорија отуђења у Iьима присуща не само имплиците него и експлиците, и не само садржајно него и термшюлошки. Тако ce у 111 тому „Капитала” говори о отуђењу и о „људској природн” која треба да се реализнра у будућем рационално уреЬеном друштву”. (Гајо ПетровнД „Фнлозофнја”, 1959, бр. 3—4, стр. 34),