Анали Правног факултета у Београду

461

СТУДЕНТСКИ РАДОВИ

Отуда се овај аутентична отворены марксизам намеће као најпогоднији пут до циља који je овим радом поставлен. б) Шта je у суштини отућење човека и зашто до нега долази? 1. Питање ко je се одмах намеће у вези са Марксовом теоријом отуђења јесте: шта у суштини значи отуђење, односно самоотуђење и шта je то отуБен човек? Но сама синтагма „отуђен човек” садржи у себи je дну замку. Наиме, кад кажемо, отуђен човек, или човек се отуђује већ се питамо: од чета?, и люжемо да западнемо у грешку, да не говоримо о човеку самом већ о нечем другом од чега се човек отуђује (о богу, идеји човека, људској природи и ел.) ( 14 ). Да бисмо то избегли треба одмах напоменути да под појмом отуБен човек подразумевай© човека који се отуђује од себе самог, прецизније од своје људске суштине коју Маркс назива човеково генеричко биће. Према томе, да бисмо одговорили на поставлено питање шта у суштини значи отуђење, неопходно je претходно одредити појам човековог генеричког бића ( 15 ). Мада се с разлогом може сумњатн у могућност процизног одређеаа појма генеричке суштине човека, а о дефинисагьу да и не говоримо, због његовог дијалектичког карактера и опасности да западнемо у идеалистичке или морално-постулиране позиције, ипак ће нам радна дефиниција појма човекова генеричког бића коју налазимо у Марксовим текстовима, oити неопходна. Но, човекову суштину не смемо схватити механички. Она није нешто што je заједничко свим људима и што orni стичу самим рођењем. Још мање je то идеалистички постулирана човекова прошлост или будућност како je виде идеалисти, односно утописти ( 1б ). Војин Милић je у свом раду „Идеја отуђења и савремена социологија” подробном анализом Марксових ставова и непосредно из н>их, извукао следећи закључак о Марксовом схватању човекова генеричког бнћа: „Човек je пре свега природно биће које као и животшьа мора непрекидно задовол>авати низ својих физиолошких потреба. Те потребе, као што су јело, пиће, размножавање, стан, одело и слично Маркс назива његовим ,ркивотнн>ским функцијама" ... а.-ш у њима се не састоји његово генеричко биће” ( 17 ). Оно што je човеку специфично људско, у чему се састоји његово генеричко биће, јесте у следећем: 1. Човек je делатно (самоделатно) биће које се само и једино остварује путем своје стваралачке практичне делатности. 2. Пошто човек своја људска својства може у пуној мери испољити само у слободној, свесној делатности „свест и слобода су најдубл>е специфично људске особине човекове по којима се он највише разликује од животиња” ( м ).

(14) Оппшрније о томе: М. Кангрга „Хуманизам и социјализам”, ~Проблем отуђења у Марксовом делу”, „Напријед”, Загреб, 1963, стр. 85. (16) „Марксова идеја отуђења може се стога раз у мети само ако се схвати смисао његовог појма човековог генеричког бића” (В. Милић, „Хуманизам и социјализам”, стр. 91). (le) О метафизичком и религијском дефинисању људске суштине видетк: Хенри Лефебвре: ~Мар ксизам”, „Култура", Бгд. 1961, стр. 40. (17) Војин Милић: „Хуманизам и социјализам”, „Напријед”, Загреб, 1963, стр. 91. (18) Исто, стр. 92.