Анали Правног факултета у Београду

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

3. Трсћа карактеристика човековог генеричког бића јесте универзалност. „Универзалност човекове практична делатности и естетски иоменах који ce у н>ој појављује могли су се развити само због тога што je та делатност изгубила инстинктиван карактер и престала да буде рефлексна условлена непосредним бЧофизиолошким потребама”. 4. „Марксово схватање генеричког човековог бића врхуни у идеји -о свестраном и целовитом бићу. Човјек производи своје свестрано биће на свестран начин, дакле, као тоталан човјек” ( 19 ). 5. Мислим да В. Милић пропушта да укаже на још једну битну карактеристику човекова генеричког бића: друштвеиост. За Маркса човек je друштвено биће праксе. Уз то треба подвући да ова специфична лгудска својства не смемо схватити статички, већ у динамичном мењању и развоју. Према томе, пошавши у излагању Марксовог схватања отуђења од разматрања његовог појма генеричког људског бића, В. Милић je аргументовано потврдио да je „Маркс сматрао да je, за испољавање и разно ј онога што je у човеку људско, неопходно да буду задовољене иегове основне биофизиолошке потребе, а да се генеричко у човеку састоји у свесној слободној и свестраној само делатност и било да je она усмерена према природа или да je друштвена... У тумачењу појма генеричког човековог б!ића сједињено je, дакле, натуралистично и хуманистичко схватање човека, а, као што je познато, Маркс на више места истине да je сједињавање натурализма и хуманизма основно обелсжје, а можда и највише. достигнуће, његовог антрополошког становишта” ( 20 ). Пошто смо одредили појам човековог генеричког бића, сада je могуће дати прихватљив одговор на поставлено питање о суштини отуђења човека. ОтуЂење je стање у којем се човек не реализује као свесно слободно и свестрано ствара.lачко биће праксе, јер његови материјални и духовны производи не припадају њему и од њега се оса.мостаљује у стихијну слепу силу која га подјармљује. Отућен човек je онај који y таквом стању губи luiu уопште не остварује историјски створене, специфично људске, могућности свог генлричког бића. 2. Овај одговор иако не претендује да Aà дефиницију суштине отуђења, остаје у велнкој мери непотпун. Њиме се проблем отуђења више рационално поставља него што ce решава, јер остаје отворено гшгање како и због чега човек губи особине, или не успева да оствари могућности свог генеричког бића. Одговор на ово питање дао je сам Маркс. Он узроке отуђења тражи, пре свега, у производној области. То je и сасвим разумљиво кад се им а у виду огромни значај који Маркс придаје човековој практичној, производној делатности у свом схватању човекова генеричког бића.

(19) Исто, стр. 93. (20) Исто, стр. 95.