Анали Правног факултета у Београду

470

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

111. Друштвено ссшоуправљање пронаЪени пут за ослобоћење човека у социализму

Видели смо да je историјски задатак социализма да ликвидира основни проблем који стоји на пуху развоја социј алистичких односа проблем отуђења човека. Први корак који се чини у том пшьу одмах после успоставл>ања социј алистичких друштвених односа јесте: превазилажење економског и по.штичког посредовања којим се омогућује непосредније одлучивање произвођача и грабана, као субјеката економског и политичког живота о свим битнијим друштвеним питањима. Међутим, у досадашњем развоју социјализма овај захтев je био више програм и идеал него стварност, јер се економске и политичке одлуке доносе у име радног народа или радничке класс. Стога су могућности за учествовање произвобачких маса у доношењу друштвено релевантних одлука, још увек и у социјалистичким друштвима, веома ограничене. Још увек ce недовољно схвата да ce са обезбеђењем економске стабилности „виталног минимума” и бољег материјалног положаја маса, ни из далека не превазилази криза у отуЬеном положају човека у раду и друштвеном животу у целини. Социјализам je због тога у велико j мери изгубио дудски лик и никакви објективни разлози то не могу оправдати. Упркос оваквим, углавном негативним, историјским искуствима, рађају се већ клице битно новог, прогресивно измењеног друштвеног положаја човека у социјализму, који прераста од објекта у самоодређујућег субјекта реализације позитивног програма друштвеног преображаја. Један такав принцип политичког система појавио се као основни друштвени процес у југословенском друштву и у последњих двадесет и пет година дао значајне резултате који су поставит предмет интересованьа широм света. Југославија je захваљујући томе са крајње периферије дошла у сам центар прогресивних светских збивања. Taj политички приншга и процес друштвеног преображаја јесте друштвено самоуправљаiLe. Оно je пронађени пут који отвара широке перспективе друштвеном развитку другачијим од оних које отвара административно-технокрахско управљање друштвом. То je пут изградње нових друштвених односа заснованих на друштвеној својини, пут који води вшпем степену историјског развитка социјализма на којем ће бити могуће ослобоВење човека: спајање радног човека са условима, средствима и плодовима његовог рада, и на тај начин таквпм друштвено-економским односом и положајем човека претворити га у главку покретачку снагу друштвеног напретка. Не улазећи у, иначе веома сложену, садржину појма друштвеног самоуправљања и огромне препреке на које оно наилазн у свом развоју и које често обесхрабјоују изазивајући сумњу у погледу могућности њего вог остварења указаћу само на суштину и општн знача] друштвеног самоуправљања за процес ослобођења човека у социализму. Пре свсга, треба уочити да je самоуправљање идеја и принцип тековина политичке теорије социјализма a њена научна нзворишта су дела