Анали Правног факултета у Београду

471

СТУДЕНТСКИ РДДОВИ

класика марксизма ( 31 ). Y њима je она изражена као кристализационо средишхе марксистичке концепције борбе за социјализам и као нужна консеквенца Марксовог схватања проблегма отуВења човека. Аруштвено самоуправљање je реализација ове идеје самоуправљања класика марксизма у конкрехним условима југословенског социјалистичкох друшхва ( к ). Друшхвено самоуправљање je реална основа за превазилажење охуђења човека. То у крајњој линији значи; ттревазилажење еконс*мске ы политичке охуђеносхи радничке класс било према капихалисхи и капиталистичкој држави, било према фетишизираној држави у социализму, где je, и у једном и у другом случају, радник лишен економске и друштвене моћи. Ово ослобоВење радничке класс не сме се схвахнхи сувише уско и везивахи за економску обласх и за охуђеносх радничке класе у капихалисхичком свеху. Оно je то, али много више: ослобођење радничке класе у свим областима друштвеног живота. Са практичном борбОгМ за самоуправљање отпочела je борба за остваривање таквих односа у којњма се збива ослобоЬенье радничке класе и њених реално потенцијалних савезника од матер ијално-производне до духовно-културне области живота. Њено постојахве субјектом посредством ње саме ( 33 ). Према томе, две битне компоненте чине суштину друштвеног самоуправљања: 1. Марксистнчко схватање човека, његовог отуђења у модерном друштву и могућности превазилажења тог отуђења развијањем социјалистичких самоуправных односа ( и ). 2. Историјско-материјалистичко схватање развоја друштвено-политичког система прелазног периода. Друштвено самоуправљање je у том смислу оквир за остваривање стварне социјалистичке демократа je и одумирање државе облик друштва без политичке демократије. Овако одређена суштана друштвеног самоуправл>ања указује у великој мери на његов ошпти значај. Битно je у казахи на значај друштвеног самоуправл>ања за процес ослобођења човека у социјализму.

(31) Ову тезу, која je само успутно обрађена у нашој литературн, покушао сам: ар!ументовати у раду: ~Друштвено самоуправљаше као облик остваривања диктатуре про* летарпјата”. (за) Мислим да je и терминологией оправдано разликовањс израза ~самоуправл>ан>е” и ~друштвено самоуправљање", иако се у теорији и пракси они сматрају сииоиимима, збот истоветне садржнне, смисла и суштине феномена које означавају. Jep, док je термин ~самоуправл>ање” историјски старији, шири и везан за теоријске анализе тзв. идеје самоуправљаља, који сусрећемо код Русоа, соц. утописта и класика марксизма израз ..друштвено самоуправљање" ce искристалисао кроз процес практичне афирмације те идеје. Он се усталио, управо у нас, да би изразио остварен-е поменуте идеје у сиецифичним условима развоја југословенског друштва. Иако je извесио да ће са развојем друштвеног самоуправљања, са његовим изједиачавањем са идејом самоуправл,аља као теоријском концепцијом, ова разлика губитя основу и нестати, ипак je до тала треба уочавати. (эз) Ошпирније о овоме: IX. Враиицки, „Теорија и пракса самоуправное друпггва у Југославији”, Зборник радова, „Раднпчка штампа”, Београд, 1972. година, стр. 147. (si) Едвард Кардељ: „Уставни основи социјалистичкнх друштвено-економскич односа н друштвеног самоуправљања”, ~0 уставном систему СФРI”, „Комуыист” Београд 1963, стр. 26.