Анали Правног факултета у Београду

472

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

1. Taj значај се, пре свега, огледа у великим могућностима које друштвено самоуправљање пружа за превазилажење отуђења рада. На основу Марксове анализе „отуВеног рада” видели смо да у капиталистичком друштву у условима најамног ропства, човек свој рад, који je шегово искључиво својство (есенција) као принуду, „нужно зло” те га зато избегана као кугу. Ово сукобљавање људске есенције и егзистенпије заоштрава се до усијања у капиталистичком производном односу. „Стога долази до резултата да се човек (радник) осећа само делатан у својим животшьским функцијама у јелу, гшћу и рађању, највише још у стану, накиту итд. а у својим људским функцијама (тј. раду) осећа се само као животиња. Животињско постаје људско, a л>удско животињско” ( м ). Зато je Маркс као први корак у процесу ослобођења човека у содијализму истицао укидање друштвено-економских услова који репродукују отуђење рада. Али, он je схватио да отуВенье рада не ишчезава аутоматски. Због тога je критиковао содијал-демократску тезу у Готском програму: да je цшь борбе радничке класе против капитализма да ослободи рад. Тер, његов рад je делатност при којој нужно долази до повезаног деловања људи и која се остварује у оквиру друштва. Да би се рад битније променио морају се извршити револуционарне друштвене промене. У конкретном случају превазилажење отуВења рада у капиталистичком друштву je могуће тек са политичким ослобођењем радничке класе и њеним преузимањем руководеће улоге у друштву (диктатура пролетариата). Преузимање власти од стране радничке класе неопходно je да би се укинула приватна својина и омогућило превазилажење најамног односа. Али, са овим револуционарним променама учшьен je тек први корак, створени су предуслови за превазилажегье различнтих облика отуђеног рада који још у>ъек постојн. ОтуВен рад постепено ишчезава тек у условима високо развнјеног социјалистичког друштва којс за базу има друштвену својину и само\ттрављање. Y том смислу Маркс истиче да je Париска комуна, у којој су комунари преузели политичку власт и сами управл>али привредом и друштвеним пословима „била најзад пронађени политички облик под којим се могло извршити економско ослобоБење рада” ( зв ). 2. Са политичког аспекта посматрано друштвено самоуправљање je значајно јер ствара услове y којима ће радничка класа бити субјект мењања и развоја друштвених односа. Ово je од изузетног значаја ако ce iiMà у виду практично проверена истина да je радничка класа уз раме са својим реално потендијалним савезницима, сељаштво.м и прогресивном интелигенцијом, једхша друштвено-политичка снага која je у стању да изврши ослобоБење човека од разних видова отуВености у класном друштву.

(35) МаркоЕнгелс: ~Рани радовп", стр. 249. (эс) Маркс-Енгелс: ~Изабрапа дела", Том I, „Култура", Београд, 1949, стр. 500. Упоредптн Е. Карде.ъ, наиедено дело, стр. 14.