Анали Правног факултета у Београду

370

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Од тада се континуирано доносе прописи у цил>у уређивања односа у различитим областима, чиме суштински посматрано, почиње шири процес изградње новог права у условима стварања и ооликованьа новог политичког система и државног урећења. При томе, као и у односу на друга подручја изградње, треба подву£и улогу и идејни утицај КП Југославије као организатора саме револуиије, у доношењу аката и хтрописа како у „централним”, тако и у „локалним” размерама. Интензитет и ширина примене tiîx прописа показују у којој мери се остваривало њихово поштовагье. Сама примена тих пролиса представљала je и у себи садржавала процес „стварања новог права”. Перед доношења поменутих пропнеа, од знача] a je имати у виду и чшьеницу да je доношење аката и предузимање низа мера од стране народноослободилачких одбора и војних органа, остваривано у складу с обичајнма и „народном правном свести”, уз евентуадно, и то у каснијем периоду рационално-техничко коришћење правда старог права. То коришћење се заснивало на „легитимисању” таквих „правила” од стране новог правног поретка којн се изграђивао и учвршћнвао. Сви ови моменти су несумньиво утицали на свест народа о „новом праву”. То je често нмало већи утица] од низа других момената револуције, која je, заправо, захваљујући свести о нужности њеног остваривања продрла дубоко у поре новог политичког, социјално-економског и уопште социјалног живота на ослобоВеним и неослобоВеним територијама. То je б*ио процес који je заједно с процесом стварања народноослободилачких одбора, као суштински повезаним процесима, успео да се нрошири и у великом степену оствари на целој територији Југославије и то пре њеног коначног ослобођења. (2) На таквим основама био je решаван и решен однос измеВу револуције и новог политичког система и правног поретка, с једне, и старог система, с друге стране. Резолупија je условљавала тај однос, укидањем континуитета новог са старим,- поретком, још од салют почетна, народноослободилачког рата. Одлуке И заседања АВНОЈ-а су коначно, илшлицнте, укинуле принцшшјелно и скоро интегрално стари правни поредак. Елементи каснијег „паралелизма” у представљању Југославије у међународним односима, гчсључујући и одговарајуће елементе који су се формално задржали у новом систему, нису никада мокли да битније успоре, а камоли да утичу на процес и акте интегралног укидања старог правног поретка. Taj процес je био веома сложен. Ипак, у основи се огледао у следећем: прво, на основу саме чињенице што су поменуте одлуке II заседања АВНОЈ-а представљале нови Устав, који je револуционарннм путем дошао на место старог југословенског Устава, те на та] начин укннуо и стари поредак који се формално заснивао на том Уставу и био од њега легнтимисан. Друго, потврдом једног својеврсног континуитета и то стварање.м новог правног поретка, посебно опет одлукама II заседања ЛВНОЈ-а. Ове одлуке су показивале прави домашај резултата револуције и уставноправно су потврђнвале стварање новог политнчког система и државне организацнје. А тиме и новог уставноправног система.