Анали Правног факултета у Београду

371

ЈУГ. YCTABHOCT Y CBETAY ОДЛУКА II ЗАСЕДАЊА АВНОЈ-а

Цела каснија „нормативна делатност” показивала je да се она заснива на „новом континуитету” правног поретка, ствараног и створеног у народноослободилачком рату и револуцији. Taj нови поредак се, додуше, по својој структури развијао доста неравномерно и непотпуно, што je опет стварало одређене тешкоће у уређивању низа ситуација, а нарочито појединих. Из тих разлога je, као што je познато, донета Одлука Председништва ABHOJ-a о укидању и неважности свих правних прописа донетих од стране окупатора и њихових помагача за време окупације; о важности одлука које су у то време донете; о укидању правних прописа који су били на снази у часу непријатељске окупације/ Ова одлука je донета, почетном 1945. године. Мада je значај ове одлуке био несумњив, што се показало нарочито у каснијем периоду, када je она, после доношегьа Устава ФНРЈ од 1946. године, уз одговарајуће измене и допуне, била до нета као законски акт. Ни тада овај акт није ни у ком случају био изменио „став” новог правног поретка у односу на стари, „став” који су прннципијелно биле утврдиле одлуке II заседања ЛВНОЈ-а. Ова одлука je, у датам условима, који су налагали да се бржнм ходом изграђује нови правки систем, имала, поред осталог, и један својеврстан „интерпретативан” и „допуњујући” карактер ближег утврђивања неких односа чији су основи постављени и који ће се, даље, изградњом тог новог правног система, проширивати и употиугьавати. Уосталом, то je већ непосредно после тога показала веома плодна нормативна и законодавна делатност Председништва ABHOJ-a, као и председпиштава земалских антифашистичких већа. (3) Југословенска револуција, укидајући важност старог правног система, није ни у ком случају била заузела негативан став у односу на право као такво. Напротив, мењајући постепено, али коренито, друштвене односе, она их je уређивала на новим основама и сагласно новим принципима. Концепција новог права, изражена једним делом и у тадашњим одлукама, законима и другим актима и декларацијама, у свом класном опредељењу и историјској условлености, постепено се остваривала у мери у којој су се остваривали основни цшъеви социјалитичке народне револуције у Југославији. Основу за такав развитак су, као што je и рангу е поменуто, несумњиво утврдиле одлуке II заседања ABHOJ-a. У сваком случају, ове одлуке, као први и основни револуционарни уставни акта, заједно с осталим актима уставног значаја, како у друштвено-политичком, тако и у правном погледу, нредстављају основе стварања и развитка једне нове социјалистичке уставности у Југославији. Ова нова уставност je у процесу свог развитка, остварнвања и афирмисања, изражавала тежњу даљ.ег мењања традиционалних обележја класичне уставности. У свом континуираном развитку до данас, она je то и доказала. Полазећи од Марксове критике анализе историјског односа устава и демократије, међусобне повезаности ових двеју категорија, нова југословенсгса уставност, у условима стварне и активно социјалистичке демократије, антиципиране и подстакнуте социјалистичком револуцијом, а