Анали Правног факултета у Београду

376

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

држава, апарат власти, администрација. Историја нашег народа сведочи да су егзистенција и развој Пољске увек чинили чврст тандем са снагом државе” ( 2 ). Држава je централна, ако се тако дюже рећи, организација у целом систему организације социјалнстнчког друштва. Содијалистичка држава се изграђује, битно се мења друштвена садржина њеног деловања, мењају се текући циљеви. повећавају се њене могућности. То се збива no одређеним закономерностима. Све остале организадије које постоје у друштву су за разлику од државе у строгом смыслу речи друштвене, тј. недржавне организације. Све оне делују у оквиру правног система који je створила држава. Оне могу легално деловати само са одобрењем или бар уз сагласност државе. Норме које те организације за себ'е стварају морају бити у оквирима социјалистичке законитости. 2. Синдикаты. Синдиката су увек били, јесу а сигурно ће остати и у будућности, друштвена, недржавна организација. Они су били и јесу организација радних луди, на ј пре углавном радника, а сада и службеника. Својим деловањем обухватају, дакле, део радног народа радничку класу и радну интелигенцију. Окупљају лица исте струке, као што je то и дал>е у неким капиталистичким зем.ъа.ма, или лица запослена у одређеној привредној грани, што je правило у свим социјалистичким землама и што представ.ъа значајан пзвор друштвене снаге синдиката. Синдиката су били и јесу добровољне организације. Тако je и у социјалистичким држава.ма где je потпуно обезбеђена слобода учлањивања у синдикате као и иступања из њих. Y многим земљама, па и у Пољској, по-стоји принцип да чланови синдиката у коришћењу државних престација немају никаквнх привилегија. Међутим, сами синдиката имају широке .друштвене и материјалне могућности које чине да je положај лида учлањеног у њима бољи него неучлањеног. Они су настали у капиталисхичком друштвеном уређењу, пре свега, ради заштите и заједничких економских и социјално-културних шгтереса радних људи и чланова њихових породила. Они делују у прилог пораста друштвене изграђеностн и подизања културног нпвоа радних луди. Снага синдиката лежи и у њиховој масовности. Они су у социјалистичком друштвеном уређењу непартијске оргаиизације, тј. окуп да ј у раднике без обзира на њихову партијску припадност и послед на свет, без обзира на народност, расу и пол. Они су самоуправна органнзације које се ради остваривања својих циљева служе пре света, или искључиво, друштвеним об'лицима и методима деловања ( 3 ). ¥ социјалнстичким земљама, дакле и у Пољској, синдпкати активно учествују v изградњи connjaiViicTiiHKor друштвеног уређења. То чти да су они јасно политачки ангажоване opraraiзације. (-) Е. Гперск, Година приирема за VI конгрес година доорог и плодног рада, Trybuna Ludu од 15. 11l 1971. г.

(3):Ynop. Одлука VII/XIII конгреса синдиката, Глапчн нрапци делатности и задагака синдиката у эбнрци: Матернја.ш VII конгреса синдиката. Варшава 13—15. XI 1972. г. Варшава 1972, изд. Централно веће Савеза синдиката, стр. 94. Шире о појму синдиката спор. А. Лопатка, Социјалистичка држава и синдикати. Студнје из теорије сощуа-систичке државе, Позиаљ 1962, стр. 10. и да.ъе.