Анали Правног факултета у Београду

377

ДРЖАВА И СИНДИКАТЫ Y ПОЉСКОЈ

Синдиката, као и социјалистичка држава, подлежу развоју и унутрашњим битним променама. У знатно] мери мења се садржина њиховог деловања, мењају се текући циљеви деловања, квалитетно ce подиже ниво друштвене нзграВености њихових Панова, повећавају ce могућности остварења њихових циљева. Упоредо са растом државне привреде и повећавањем запошлења расте број синдиката, настају услови за стварање нових синдиката, усавршава ce њихова унутрашња организација. 3. Заједничка и разлинита обележја. Шта наведене организадије имају заједничко а по чему ce оне разликују види ce већ из горњег кратког набрајања обележја социјалистичке државе и синдиката у социјалистичком друштвеном уреВењу. Заједнички je главни циљ делатности државе и синдиката: коначно ликвидирање остатака капиталистичког друштвеног уре Вења у свим сферама живота, социјалистичка реорганизација свих сфера живота друпгтва у смислу идеала научног социјализма, стварање развијеног соција.шстичког друштва a затим комунистичког друштва. Заједничка je идеолошја којом се руководе држава и синдиката а то je марксизам-лењинизам. Заједнички je и текући општи програм деловања државе и синдиката, Заједничко им je то што делу]у под огаптим политичким руководством марксистичко-лењинистичке партије која je руководећа и усмеравајућа снага у целом систему организације социјалистичког друштва. МеБутим, разлике се испољавају у неколико битних обележја. Држава и синдиката врше различите задатке и функције. Задаци и функције које врше синдиката знатно су скромнији од оних које врши држава. Држава сноси одговорност пред народом за судбину земље и друштва. Синдикати у извесном обиму заједно са државом сносе одговорност пред радничком класом и радном ителигенцијом за раст привреде и подизање матери] алног и духовног стандарда радника и њихових породида. Синдиката удружују само део радног народа, истина најважнији, тј. радничку класу, али ипак само део. Држава организује, обухвата и удружу] е цело друштво. Средства деловања синдиката знатно су скромнија од средстава државе, мада су веома велика. Синдикати, исто тако, не могу прибегавати принуди ради извршења својих одлука. Уколико у некой обиму органи синдиката могу примењивати принудне мере, кпр. изрицање новчаних казни од стране инспектора рада, они то чине по овлашћењу државе. Сфера деловања државе je неупоредиво шира од сфере синдиката, Држава делује у свим важним сферама живота друштва а синдикати само у области привредног живота и широко схвайених соцнјалних питана. Њихова активност на међународној сцени има значај помоћне активности у односу на активност државе. Следствено томе, држава и синдиката има]у различите органнзационе структуре. Исто тако апарат државе je неупоредиво већи и разноликији од апарата синдиката. Држава ствара правые норме обавезне за њнхове адресате а поштовање тих норми она може обезбедити путем принуде. Норме које