Анали Правног факултета у Београду

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

доносе синдиката, у принципу обавезују само њихове чланове и синдикалне организације и само под претњом примене синдикалних санкција. Све то чини да су улога и положа] државе у социјалистачком уреЬеньу кваштетно значајнији од улоге и положаја . синдиката. То никако не значи да je улога ових последњих мала. Синдиката, после марксистичко-лењинистичке партије представљају најважнију друштвену организацију у процесу изградње социјализма ( 4 ). 4. Задаци синдиката. Задаци које врше синдикати у социјалистичком уређењу историјски ce оформљују у процесу револуционарне Сорбе за стварање и јачаље народые власти и изградње социјализма и комунизма. При томе, први пут у историји, о том питању се решавало y совјетској Русији. Совјетска решена, одабрана под непосредним и превасходним утицајем В. Ленина, постала су особен образац и подстрек за решавање о задацима синдиката у свим земл>ама ко je су касније кренуле путем социјализма. Она су била и подстрек за решена усвојена и у основи и даље актуелна у Пољској ( 5 ). После преузимана власти од стране радног народа поставило се питанье да ли су синдикати и даље потребни радничкој класи. Jep, у социјалистичком уређењу престају да постоје приватни предузимачи, класни противници радника. Држава представл>а интересе радничке класе и свих радних људи а не као раније интересе буржоазије и веленоседника. Партија која je на челу друштва и државе јесте маркистичко-лењинистичка партија, тј. партија радничке класе. Y там условима постављало се питане да ли синдиката, који су настали ради борбе против, капиталиста и нихове државе а за економске и сохшјалне интересе радника, ради учвршћења класне со.лидарности радних л>уди против експлоататора, имају и даље разлог постојања. Y време када je совјетска држава сломивши оружану контрареволуцију започела мирнодопску изградгьу, улога и место синдиката поехали су предмет начелне дискусије у Комунистичкој партији СССР. Y тој дискусији формулисана су разна схватања: лењинистичко, које je истнцало потребу за синдикатима у социјалистичкОхМ уређењу и остале тзв. платформе које су се на овај или онај начин определнле за ликвидацију синдиката као друштвених организација радника. Та ликвидација je требало да се спроведе било тако шхоби се синдикати „подржавили” па би они тако реорганизованн руковали народном привредом, или тако што бн се „енндикализирао” онај део државног апарата који се бавио народном привредом. И то гледиште, нако на изглед игадикално, мора,\о би да доведе до ликвидације синдиката као друштвених организација. Y садашгье време, руководпти социјалистичком привредом може само држава. Ниједна друга организација радних људи није у стању да преузме тај задатак.

(4) Упор. Говор Е. Гперека на VII конгресу синдиката, Чврста веза нз.међу партије и синдикалног иокрета извор сиаге радничке класе и сощцалпстичке државе, Матернјали VII коигреса, као горе сгр. 15. (5) Упор. А. Лопатка, Лењпнова концепдија синдиката и Iьено остваривање у СССР и НРП у збирци: 50 година СССР. Ио.ъско-coßjeTCKii односи. Политика. Идеологија, Шчешћин 1973. г. стр. 6.