Анали Правног факултета у Београду

379

ДРЖАВА И СИНДИКАТИ Y ПОЉСКОЈ

В, Лењин, истичући потребу да се задрже синдиката у социјалнстичком уређењу, формулисао je у општим цртама ньихове задатке и функције у том уређењу. Сматрао je да je и даље, иако у измењеним условима, са позицнје господара, потребна функдија представљања и заштите економских и соцнјалних интереса радннка, и пред социјалистичком државом, посебно пред органима тьене прнвредне администрације. Та функдија у том обиму нема класни карактер, не врши се у оквиру класне, борбе, између социјализма и капитализма. Meђутим, функција заштите интереса има класни карактер, као и пре постанка народне власти, у оном обиму у коме синдикати представљају раднике пред приватним послодавцима, докле такви постоје. Другу, нову, потпуно непознату у буржоаском уређењу, функцију синдиката Лењин je гледао у томе да су они васпитне организације, организације за укључивање и обучавање маса у области вршења власти и управљања. При томе je истицао да није реч о вербалном обучавању, утлавном на курсевима, већ о стицању искустава у практичном раду. Оцењивао je да су синдикати организације за придобијање радних маса за ствар комунизма. Y њима je гледао. и барометар расположена маса који треба да обавештава партије и државне органе о томе како се прима и оцењује политика партије и државе. Према овој концепцији извршено je разграничење задатака између совјетске државе и синдиката. Неки задаци који су у раннјим годинама били у надлежности синдиката прешли су у руке државног апарата. То су и.о. стручно школовање, одреБивање ставака плата и утврђивање тарифних правилника. Отпали су и хитни задаци везани за оружану борбу против контрареволуције, или за снабдевање радничке класе у градовима која je гладовала. В. Ленин се определио, што je разумљиво, за организацией© јединство синдиката, али уз постојање засебних синдиката за сваку грану народне привреде. Био je против концепције која се такође тада појавила стварања једног синдиката. Тако извршена подела рада између државе и синдиката одржала се у СССР до прве петолетке. Гада je повећан делокруг синдиката тако што су на исте пренети неки задаци које je раније вршила држава; надзор над хигијенско-техничком заштитом радника, вођење социјалног осигурања, учешће у стварању - у извесном обиму ыорми радног права као и учешће у решавању спорова из радног односа. Тако утврђен делокруг синдиката био je узорак по којем се уз уважавање домаћих искустава и могућности одређивао положај и место синдиката у другим социјалистичким земљама. Почетном 60-тих година у СССР и неким другим социјалистичким земљама поново je дат сигнал за преношење на друштвене органнзације, и.о. и на синдикате, извесних друштвених задатака које je раније вршио државни апарат. Последњих неколшсо година постоји у тој области тенденција враћања на основну мисао В. Лењина, да синдикати треба да буду, пре света, друштвене органнзације. То je дошло до изражаја у поновном преузшмању од стране државе свих или једног дела задатака који су раније бњмг пренети на синдикате, а такойе у већем учешћу државе у решавагьу