Анали Правног факултета у Београду

382

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

питањима која спадају у надлежност синдиката, ora на овај или она] начин сарађују са надлежним државним органкма и усхановама и другим друштвеним, самоуправним, организацијама, или, пак, са друштвеним покретом „Фронт народног јединства". 5. Став синдиката према држави. Y свим друштвеним системи,ма заснованим на приватнај својини постоји преграда између владавине у економској сфери и владавине у политичкој сфери. Владавина у економској сфери остварује се непосредно; у овој владавшш учествују сви припадници владајуће класе као власннци средстава за производњу. Политичку владавину, владајућа класа остварује преко државног апарата у коме понекад учествује само незнатан део припадника владајуће класс. Друкчије ствар стоји у социјалистичком друштвеном систему. Радничка класа остварује своје руковоВење друштвом како на економском тако и на политичном и идеолошком плану, пре света, преко апарата социјалистичке државе. Посебно радничка класа не може вршити своје руковођење друштвом у привредној сфери ван државног апарата. Y социјалистичком друштвеном систему остварује се најпотпуније јединство економске, идеолошке и политичке власти. Ова околност одлучно одреВује став синдиката као економско-социјалне организације радника, нарочито радничке класе, према социјалистичкој државн. Интерес радника категорички захтева да синдиката искрено, принцшшјелно и доследно пружају подршку социјалистичкој држави. Jep, само преко ње могу се остварити сви важни интереси радничке класе и свих радних дуди. Y капнталистичком друштвеном систему синдиката представљају снагу која je класно, антагонистички страна према буржоаској држави. Држава представ.-ъа, пре свега, интересе буржоазије; синдиката представлю у више или мање верно интересе радника. Ако у буржоаском друштвеном систему неки синдикати пружају широку подршку буржоаској држави, они то не могу учиннти без штете по Йитне интересе радних дуди. Y овом друштвеном систему, у борби измеВу синдиката и државе исподава се супротност класних интереса измеВу радничке и буржоаске класе. Y социјалистичком друштвеном систему управо класни интереси радника захтевају да њихови синдиката делују раме уз раме са државом. Њихов je главки задатак да консолидују друштвено уређење и социјалистичку државу. Taj у својој суштини једноставан и једино правилан став нису одмах и нису сви синдика,ши чланови и активиста разумели. Y његовом неразумевању, супротно најбитнијим интересима радника, испол>авао се утицај буржоаске идеологије у радничкој класи и у синдикадном покрету. То неразумевање произилазило je из крутог придржавања стар их формула и шема мшпљења и деловања, ниског нивоа друштвене свести неких трупа радника, или je, пак, представљало наопаку реакцију на тешкоће периода борбе за власт, послератне изградње, увођења социјалистичких облика друштвеног живота. То објашњава зашто су се у годинама 1944—1947. у неким синдикатима у Пољској испољавале тенденције супротстављања синдиката држави. Оне су се отворено испољавале под пародом борбе против одређених важних подухвата државе, или про-