Анали Правног факултета у Београду

385

ДРЖЛЏЛ И СИНДИКАТИ ,у,- ПОЛ>СКОЈ

Неопходна хармондја у сарадњи органа државе и синдиката .само j е онда од велике вредности када се она остварује на принципијелној основи, али не по цену одустајана синдиката или државе од вршења њихове улоге у друштвеном. уреЬегьу. 6. Став социјалистцчке државе према синдшсатима. За буржоаску државу синдиката, па чак и они најпомирљивији, представљају страну, опасну класну снагу. Та држава настоји да максимално у датим условима ограничи могућностн и права синдикалног покрета. Положа] синдиката у тим земљама зависи свакн пут од односа снага у класној борби. Права синдиката су изборена и стално угрожена. Правки прописи којима се у тим државама регулише улога и положа] синдиката изражавају репресивну и ограничавајућу тенденцију. Тако je било раније када ce синднкални покрет годинама сматрао илегалним а тако je и сада, па чак и тамо где постоји тзв. синднкадна слобода. Тако je било и у Пољској у периоду између два рата ( 14 ). Крајње супротан став према синдикатима заузима социјалистнчка држава. Y Полнено] су још у периоду фашистичке окупапије илегални синдикати били саорганнзатори Земаљског народног већа и локалних народних одбора и узајамно су ужнвали пуну подршку органа народне власти који су се формирали. Народна власт мора имати ослснац у радничкој класи. То je услов за њено постојање. Отуда и њено поверење и подршка синдикатима као организадијн која окуиьа раднике. Y интересу je снаге и ефнкасностн државе да.гпто већн проценат радника буде организован у синдикатима, да ти синдикати добро раде и да уживају поверење радничке класе. Организација умногостртнује снагу радничке класе а самим тим и њену водећу улогу у држави што следствено повећава снагу државе. Стога социјалистичка држава ствара што повољније услове за хмасовно деловање синдикалног покрета. Y дискусији о предхюгу закона о синдикатима 1945. г. А. Бурски рекао je и.о.г „Народна власт се не плаши развоја синдикалног покрета, нема потреби да успоставља надзор среских начелника, фактора државне администрације, над синдикатима. Напротив, народна држава je заинтересована за то да активност радних маса, њихово учешће о вршењу јавне власти, њихова заинтересованост у привредној области буду што већи” ( 1б ). У Одлуци ЦК Пољске угједињене радничке партије о раду синдиката из 1954. г. тачно се указивало да „... Захваљујући народно] власти синдикати су стекли широка права и утицај на сва питана везана за положа] радничке класе. и активно учешће у управл.ању земљогн, у руковођењу народном прнвредом, у борби за пораст благостања радних маса” ( 16 ). Позитиван однос државе према синдикатима долази до изражаја у законодавству. При томе то законодавство обухвата само најосновни-

(14) Упор. К. Какол (Конкол), Правке основе синдиката, Билтеи Историјског бироа Централног већа Савеза синдиката 6р. 1/1965, стр. 3—5, а такоЬе иА. Лопатка: La situation juridique des syndicats en Pologne, u zbirci Rapports polonais présentés au septième CongrèsInternational de Droit Comparé, Варшава 1966. стр. 169 и даље. (is) Стенографски извештај ca 66. седнпце Sejma Ustawodawczego (Закснодавне скупштвне) од 1. VII 1949. г. (te) Објављена у Синдвкалном прегледу (Przeglad Zwiazkowy) бр. 5/1954 стр. 194..