Анали Правног факултета у Београду

386

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ja питања за синдикате, оно je релативно оскудно. Jep, социјали стачка држава полази од тога да су синдиката самоуправна организације које у највећем обиму треба саме да регулишу своја питања у одлукама својих статухарних органа. Одлуке синдиката, разуме се, морају да буду у складу са постојећим правним поретком. Међутим, држава има толико поверење у синдикате да не предвиђа никакву контролу у том погледу, па чак не тражи да статути појединих синдикалних организација или Удружења синдиката буду регистровани код државних органа. Y првом званичном документу народне власти, Манифесту Пољског комитета народног ослобођења од 22. VII 1944. г. речено je и.о.: „Польски Комитет народног ослобођења, приступајући обнови пољске државе, свечано прокламује успостављање свих демократских слобода... слободе удруживања. .. синдиката”. Прокламује, дакле, право радника на удруживање у синдикате. То становиште потврђено je у Декларацији Законодавног сејма (скупштине) од 22. II 1947. г. о остваривању грађанских права и слобода. Сејм je у њој и.о. потврдио да he у својој делатности, поред осталог, остваривати и право на удруживање. Остварујући тај наговештај Законодавни сејм je 1. VII 1949. г. усвојио Закон о синдикатима, који je још на сназн. Овај закон гарантује раднидима право на добровољно удруживање у синдикате и на активно деловање у њима, на суделоватье у вршењу народно власти. Овим законом су истовремено формално укинути фактички, они у знатном делу никада у Народној Републиди Пол>ској нису били прнмењивани прописи о синдикатима које су донели органи буржоаске Пољске, a који су у ствари били уперени против синдиката. Овим прописима ограничавало се право радника на удруживатье у синдикате, подвргавало се контроли управних органа и допрннело организационом уситњавању синдикалног покрета. Право на удруживатье у синдикате добило je ранг основног права. То je предвиђено у чл. 72. Устава НРП од 22. VII 1952. г. Y Закону од 1. VII 1949. г. (чл. 2) прецизира се ко се може удружите у синдикате. То право припада радницима, члановима радне задруге и другим лицима чији je главни пзвор за издржаватье приход од рада. Категорије лица која могу бита учлањена у синдикатима тачно су наведене у Статуту Удружетьа синдиката. Постоје joui и други правни акта који.ма се у истом духу регулише положај синдиката. То су, пре свега: Уредба од 6. II 1945. г. о синдикалиим саветима при радним организацијама, са изменама и допунама од 16. I 1947. г., у којој се предвиђа да су синдикални савети при радним организацијама органи синдикалног покрета и широко се набрајају њихова права и могућности; Закон од 20. XII 1958. г. о радничком самоуправление којим се снндшсатима поверава надзор над там самоуправљањем и одређује њихова одговорност за његово правилно деловање, као и Кодекс рада од 26. VI 1947. г. Y Кодексу рада се утврђује да синдикатима прнпада важна улога у јачању социјалистичких радних односа. Y њему ce „... синдикатима гарантује одговарајући положај и учешће у формирању радних односа, регулишу главни облиди сарадње руководилаца радних организација са снндикалним савети.ма при овим радним