Анали Правног факултета у Београду
392
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТБТА
I.
1. —а) Одредбе чл. 14. и даље ЗПП обавезују домаћи суд да по службеној дужности пази да ли je меВународно надлежан. Ову надлежност, процењује према домаћим правилима утврВеним у ч\. 45. и 47. до 49. ЗПП. Међутим, услед различитог регулисања међународне надлежности у споровима за законско издржавање или у брачним споровима и споровима о утврВивању односно оспоравању очинства, може доћи до одбијања извршења у иностранству. Према параграфу 606 у вези са параграфом 13. немачког парничног поступка, немачки суд je искључиво надлежан за решавање спорова о разводу, поништају или утврВивању постојања односно непостојања брака, ако муж има своје пребивалиште на домаћој терихорији. Ако ce о издржавању расправља у брачном спору, југословенскн суд се може огласити надлежним према последњем заједничком пребивалишту супруга на основу чл. 47, ст. 1. или према југословенском државл>анству тужиље према чл. 47, ст. 2. ЗПП. Y оба случаја немачки суд неће признахи бракоразводну пресуду нити одлуку о издржаваау донету у оквиру ње јер није испуњен услов предвиђен у параграфу 328, ст. т. 1. и чл. 723, ст. 2. с обзиром да није испуњен услов за признање статусне одлуке и извршење имовинске одлуке (о издржавању) да je југословенски суд био надлежан по немачким прописима. Y горе наведеном случају надлежан je искључиво немачки суд, ако je тужени супруг у моменту подношења тужбе имао своје пребивалиште у СР Немачкој. Југословенски суд ће се огласити надлежним у смислу чл. 49. ЗПП у споровима ради утврђивања односно оспораваььа очинства по тужби малотетног детета односно његовог законског заступника према домицилу малолетног детета на домаћој територији. Низ западних земаља не познаје ову надлежност па за овакве случајеве преостаје ошпта надлежност према пребивалишту туженог С 1 ). Разликс у међународној надлежности могу, у мањем броју елучајева, довести до одбијања егзекватуре издржавања и у неким земљама са којима су закључени двострани уговори који се односе на прнзнање и извршење судских пресуда. Тако на пример, са Француском су на снази две конвеције у овој материји: о признавагьу и извршењу судских одлука у граЁанским .и трговачким стварима од 1972 ( 2 ), и о надлежности и о закону који се примењује у области личног и породичног права од исте године ( 3 ). Пако , обе конвенције предвиђају упрошйене услове за признање и нзвршење судских одлука друге стране, и јединствене одредбе о надлежности у статусним. споровима, пошто њима није обртваћена и надлежност за спорове о законском издржавању, кад нису
(i)- V. Gutzwiller, Jurisdiktion und Anerkennung ausländischer Entscheidungen im schweizerischen internationalen Ehescheidungsrecht. Bern, 1969, c. 5 ч даље, E. Riezier, Internationales Zivilprozessrecht, Berlin-Tübingen, 1949, c, 183 и даље, с. 294 и даље. {•-•) В. Сл. лист СФРЈ, Долатак: Мсђународни уговори и друга епоразуми, бр. 7/1972, (з) В. Сл. лист СФРЈ, Додатак. . . бр. 55/1972.