Анали Правног факултета у Београду

393

ОСТВАРИВАЊЕ ИЗДРЖАВАЊА Y ИНОСТРАНСТВУ

везани за брачни спор или спор о утврђнвању одиосно оспоравању очинства, овде, услед разлнчитог регулисања, настаје могућност непризнаваiba југословенских одлука о издржавању. Против француског државл>анина донета пресуда о алиментацији у Југославији на основу чл. 45. ЗИП а према пребивалншту тужиоца (уколико се прихвати становиште да одредба овог члана не обухвата само месяу него, и међународну надлежност) неће бити извршена у Француској jep се противи чл. 14. и 15. француског ГраВанског законика а нема оправдања за изузетке који се појављују у судској праксн ( 4 ). Најзад, још један разлог може спречити реализацију алиментационог захтева у иностранству и то како у земљама са којима нема меЬународних уговора тако и у онима према којима важи режим двостраних уговора, а то je раније започета паршща пред судом земље извршења. На пример, ако je у Аустрији започет поступай за оспоравање очинства пре него пред југословенским судом, а одбаци се приговор литнспенденције, може, касније, у поступку извршења југословенске пресуде у Аустрији, да се исгакне приговор пресуЬене ствари. б) Y неким земљама сматра се да постоји повреда битне одредбе грађанског поступка односно повреда међународног јавног поретка ако интересе одсутних домаћих држављана у брачним споровима заступају лица које одреди суд ( 5 ). Према томе, одлука о издржавању у страној земљи неће бити извршена из овог разлога без обзира што je југословенски суд у поступку одредио привременог заступника сходно чл. 77. и 135, ЗПП. Разлике измеВу правила домаћег и страног парничног поступка о доставл>ању такође могу бити препрека реализацији домаћег алиментационог захтева у иностранству. Тако на пример, у пракси наших судова често се домађим држављанима у иностранству доставља познв за прво рочиште са тужбом преко домаћег дипломатско-конзуларног представништва или непосредно препоручении пис.мом. Први начин достављања предвиВен je у неким двостраним уговорима о правној помоћи или га према свои законском режиму поједине земље са којима нема уговора признају као ваљано достављене. Y другим земљама то није дозвољено и у поступку извршења домаће одлуке противник предлагача извршегьа може са успехом истицати приговор да није испуњен услов уредног позивагьа странке да учествује у поступку. Y току парнице ко] а се у вези са алиментационим захтевом води пред до.маћим судом често се јавлза потреба за прибављањем доказа преко страног суда путем меВуиародне правке помоћи. Рокови за поступање по домаћим замолницама прилично су дуги. За европске земље они износе око шест а за ваневропске земље дванаест месеци. Довољно je да се учини мањи процедурални пропуст па да се ови рокови удвоструче или

I-О Такав изузетак у судској пракси постоји када je француски држављанин нзричито lein прећутно присхао на надлежност страног суда и то кад je спор пред тим судом покренут у вези са обавезама из облигационих уговора. (Francescakis, Repertoire de droit international).

(5) В. одлуку Вишег земаљског суда у Франкфурту на Мајпи од 23. августа 1967, Die deutsche Rechtssprechung auf dem Gebiete des IPR in dem Jahren 1966 und 1967, s. 816.