Анали Правног факултета у Београду

407

ПРОБЛЕМИ ИЗГРАДЊЕ ПРАВНОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА

области политике, економије, технике итд. Питање анализе и коришћења тих информацнја je у савремених система решено повезивањем информационих система међусобно на такав начин да се све потребив пнформације могу међусобно измењивати и користити и у ситуацијама развијености других информационнх система нема потребе да се „ванправне” информације захватају. Као што се види, новост није у врсти па ни у обиму информација које треба користити при суђењу у раду органа управе или при научним истраживањима права. Анализу и примену права није могуће замислити без коришћења прописа и података од значаја за решење појединог случаја. Разлика je у методу коришћења, у потпуности, сигурности и, надасве, брзйнй крјом долазимо до информација о пропису којн треба применит, пресуди која je донета у сличном случају, начину решавања одређених случајева у инострашш цравним системима, резултатима до којих je дошла правка наука. Тешко je одолети притисцима који проистичу из множена нерешених предмета, заостајања у решавању појединих случајева и истовремено,, на досадашњи, класичан начин обрадити у конкретном случају све информацнје. Све то услед честих мењања прописа доводи у питање ефикасност примене нашег знааа и нашег искусана, па смо каткад склони импровизаииј и или одлагању. Сем тога, превелико практично оптерећење утиче на могућност сталног развоја и праћења науке у области права која je све специјализованија, смањује ce могуђност за синтезу, сагледавање целине што je један од основних предуслова за примену права без нарушавања. етичких пришцша који су његова основа. Правни информациони системи служе за добијање информација на основу којих се може донети нека одлука: пресуда, решење итд., уколико су ти подади унесени у меморум компјутера, па представљају у суштини проширење нашег „памћења”, директно укључење укупног правннчког искуства у процес одлучнвања у праву. Сведоци смо наглог ширења права: попис управних послова града. Београда регулисаних прописима обухвата 3600 страница текста ј 1 ), број важећих општих аката управе у нас давно je премашно број од 40.000. Уколико број општих правних аката Совјетског Савеза 1936. означимо бројком 100 э /о, онда се он удвостручио прво после 8, а затим после 6 го-' дина. Темпо прираста се после тога унеколико смањио али њихов број и даље расте ( 2 ). Слична су, уз изузетке, и искуства у другим земљама. Из овога следи закључак да праву прети нека врста „информационог загушења”, што води или враћању на решавање појединих предмета на основу „здравог разума”, начину који припада историји, или увођењу иових метода и техника којима Ол се људски ум ослободио рутинских, репетитивних послова, готово неограничен© повећао капацитет „меморије". Изградњом правног информационог система постижу се, се.м бржег решавања конкретних предмета, и неки други цил>еви: омогућава се си-

(1) Податак из пројекта „Дефинисање управних послова и зада гака" у оквнру рада на нзградњи информадионог система Београда, 1975. (2) Гафинова, Шляхов и др. „Правовая кибернетика, Мысль, Москва, 1970, стр. 14.