Анали Правног факултета у Београду

413

ПРОБЛЕМИ ИЗГРАДЊЕ ПРАВНОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА

јавља дескрипторски систем (Италија, римски систем). МеБутим, у најновије време јављају се и системи зтуног текста (Аустрија, Норвешка) или се примењује комбинација оба система (СР Немачка, СССР) ( 5 ). Требћ за сада рећи да би нама, због цене коштагьа више одговарао систем који би био мешовит (у оквиру њега бн били комбиновани систем пуног текста у захватању легислативе, евентуално најзначајнијих елемената јудикатуре и систем дескриптотора који би се постепено развијао према захваћеним подручјима појединих грана права. Сем тога, системи који делују на принципу самопослуживања морају имати hardwor-sku подршку високог квалитета што поскупљује правни информациони систем и веома разраБене програме коришћења, што je захтев који je тешко испунити услед недостатка кадрова. Стога je боље предвидети организацију консултатског центра, при чему би постојао само један терминал прикључен на меморију компјутера. Стручњаци консултантског центра би примали питана од корисника гатсмено, телефоном итд. и одговоре давали на исти начин. Међутим, на ово питагье треба причекати са одговором, jep се у свету веома брзо пројектују и поставл>ају и јефтинији терминаш и припремају програми који се у целнни могу набавити за цену која je само мали део цене плаћене за њихово припремање. Посебно je значајно питање језика које ћемо употребл>авати при изградњи правног информационог система. При томе je могуће гласати за вишејезичност или изградњу на једном језику, што наравно утиче на цену коштања али и релативно сужава крут корисника ако je реч о једном језику. Најзад, правни инфорхмациони систем делује преко телефонске мреже, na je потребно проучити ефикасност комуникационог система. Ово што смо укратко изнели, указује на изузетну сложеност проблема који ce јављају при изградњи правног информационог система у Југославији. Стога, пре свега, треба обезбедити јединствено и усклађено деловање свих чинилаца на нивоу Југославије како би ce правац акција и ангажовање средстава и стручњака одредио као резултат усаглашавања мишљења свих република и покрајина. Y нзградњи правног информационог система треба да учествују стручњаци из свих крајева који располажу одговарајућим знаньем и способностима, a финансирање треба да се обезбеди сразмерном партшцшацијохМ република и покрајина из одговарајућих средстава која треба предвидети буџетима. МеБутим, у фазама пројектовања и имплементације, организациони носитац треба да буде орган управе, пошто je реч о акдији од значаја за федерацију, онда, пре свега. Секретариат за правосуБе и организацију савезне управе који би срганизовао све активности па изградњи систелга и остваривао контролу над радолг правног информационог система. Пројекат се може реализовати и радом поједнних трупа стручњака који би обраБивали поједине гране права и припремале, по једгшственој методологијн материјал за уношевье у рачунар. Пројекат треба да буде припремљен у процесу свестране сарадње и измене искустава уз темељно

(5) О овоме види и у др Ловро Штурм „Нека питања фуикцноиирања система за тражеlье правних информација". Институт за јавну управу у Љубљанн, 1974, стр. 3—4.