Анали Правног факултета у Београду

423

ГАРАНТИЈА ЗА ИСПРАВНО ФY Н КЦИ ОН И С АН. ,4 СТВАРИ

б илу, призната два основна права: право на оправку и право на замену стварп. Ово друга право купай обычно дюже да корысти акс 'e оправка немогућа, ако су њенп трошкови у несразмери са вредношћу ствари или ако оправка неоправдано дуго траје. Право на оправку и право на замену ствари представљају садржииу гарантије. Иоред ових права купцу je често признато и право на бесплатно сервисно одржавагье ствари у одређеном датом року. У случају оправке ствари која мора да се обавн у сервису или у просторијама фабрике, као и у случају замене, купай нма право и на бесплатну отпрему, допрему као и превоз ствари. Ова права купцу нису призната по основу опште одговорности за материјалненедостатке ствари. Што се тиче накнаде штете, купцу je она призната и по основу гарантије. Накнаду штете купац може да захтева по основу гарантије због тога што je био лишен употребе ствари за време оправке или замене, као и у случају када je оправка ствари неразумно дуго трахала. Рок до кога треба да се појаве недостачи на купљеној ствари, да би продавай одговарао по иравилима о одговорности за материјалне недостатке, није нстоветан року у коме треба да се појави неисправно функционисање такозване техничке ствари да би продавац односно произво Ьач одговарао по правилима о гараггтији за исправно функцнонисанье. Продавац одговара за матернјалне недостатке који се покажу до такозваног општег рока предвиђеног законом, а по основу гаранты] е продавац односно произвођач одговарају за недостатке у функционисању који сепокаже у такозваном гарантном року. Први рок je општег карактера, jep je одређен на јединствен начин за све ствари на којима je појава каквог материјалног недостатка покривена општом одговорношћу за недостатке, док je гарантии рок посебног карактера, јер ннје јединствен за све техничке ствари. Дужина гарантног рока завися од сложености, трајности,. намене и вредности ствари, као што зависи и од зоље гаранта (ако je једиострано дат), споразума странака (ако je уговорен) или закона (ако jeзаконом одређен). Осим тога, ни природа ових рокова није једнака. Код одговорности за материјалне недостатке реч je о року у коме треба да буду откривени недостачи, затим у коме се треба позвати на њих и, најзад, подићн тужбу. Гарантии рок, мећутим, представља временски интервал у коме треба да се испоље недостаци у функционисању, да би се купац могао да позива иа правила о гарантији, то јест, да би могао да захтева бесплатну оправку или замену ствари. Рок за утужење по основу гарантије није нстоветан гарантном року. По једном гледишту, ако рок за утужење није одређен законом или вол-юм странака, гада се овај рок одреВује по општим правилима о застарелости и почнње тећи од дана када je купац тражио од произвођача оправку или замену, ствари ( 12 ), док, по другом гледишту, рок за утуживање почиње тећи од момента откривања недостатака ( !3 ). Међутим, независно од различитих гледишта и од када почиње тећи овај рок, рок за утуживагье по основу таранти] е не поклапа се са гарантним роком.

(12) Скица, чл. 435.

(13) Eugen Graue: наведено дело, стр. 67.