Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

ПОТПУНО И НЕПОТПУНО УСВОЈЕЊЕ ПРЕМА ПРЕДНАЦРТУ ВОЈВОЂАНСКОГ ЗАКОНА О УСВОЈЕЊУ И ХРАЊЕНИШТВУ

I

Y САП Војводини je у току израда Закона о усвојењу и храњеништву С 1 ) и, као што се из назива види, обе материје треба да буду обухваћене једннм законом. До сада није био такав случај jep je храњеништво у нас било регулисано Законом о вршењу старатељства СР Србије из 1950. године ( 2 ) a усвојење Законом о усвојењу САПВ из 1971. године ( 3 ). Разлог за ово спајање јесте у томе што и усвојење и храњеншптво представлю у видове заштите, по правилу, малолетне деде без родител>ског старања, и што се у оба случаја врше све основне дужности родитеља. Разлика између њих има више, нпр., усвојењем се заснива сроднички однос између усвојиоца и усвојеника, храгьеништвом не; затим, у погледу начина настанка усвојење je свечани, формалин правки посао, храгьеништво насхаје неформалним правним послом или фактичким путем ( 4 ); у погледу трајања усвојењем се правно заснива родитељски однос и, као и природан родитељски однос он je по правилу трајан, док je храњеништво временски ограничено и траје најдуже до пунолетства храњеника ( 5 ). Међутим, у суштини могло би се рећи да je храњеништво најслабији вид усвојења па je то вероватно био најважнији разлог да оба ова правка односа буду регулисана једним законом. По нашем мишљењу, било би корисно да се цела матер иј а породичног права коднфикује тј. обухвати једним закоником, али при оваквој законодавној оријентадији наше Покрајине добро je што се бар овде поступило на помеиути начин. Y овом раду ћемо покушати да укажемо на новине које Преднацрт уводи у регулисању усвојења и храњеништва и на одступања од Закона о усвојењу тј. од дасадашњих прописа из ове две области.

(1) Преднацрт Закона о усвојењу и храњеништву САП Bò ј водные, Нови Сад, априла. 1975. године. (2) Сл. гласник CF Србије, бр. 6/30. (3) Сл. лист САП Војводине, бр. 24/71. (4) Др В. Бакић, Породично право, 1974. г. стр, 244. (5) Ibidem.