Анали Правног факултета у Београду

432

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ca друге стране, интерес дехета могао би бити у томе што Ово, „пробно усвојење” може показати да одређена лица нису подобна за усвојиоце, што орган старателства има прилику да провери током овог периода. Међутим, истовремено треба истаћи и непожелне последние које прпвремено усвојење може изазвати. Тако, усвојиоци ову одлуку органа старателства о привременом усвојењу могу схватити као израз неповерења према њима, то за њих може бити чак и увреда, а уколико су, међухим, имали нечасне намере у односу на усвојеника, они баш у том привременом периоду могу те своје намере прикрити и показати се у најболем светлу. Према томе „пробним усвојењем” се не би постигли очекивани резултати. Оно што je много важније, јесте чињеница да привремено усвојење може показати да из неких разлога не може доћи до трајног, потпуног или непотпуног усвојења. Какие последние на дете може имати оваква ситуација, посебно ако имамо у виду да се она може и по неколико пута поновити, мислпмо да не треба посебно истицатн. Живот у заједници са једним .ищем доводи до стварања одре ђе них емотивних, афектнвних веза, a кндање тих веза, нарочито ако чешће до тога дође, може бити врло штетно на даљи психички развој детета. Због тога нам се чини да пнтање целисходности ове одредбе заслужу] е пажњу. Мора се, найме, поћи од тога да je одлука одређених лща да усвоје туђе дете резултат однереие и чврсте желе за детехом, и мора се веровати у њену озбилност и зрелост. Због тога се за нас поставла питање шта би се постигло оваквом одредбом. Уверени смо да због тешких последила које у односу на усвојеника може изазвати њена примена у пракси, више оправдања има нзоставлање такве одредбе. Значајна новина тиче се и начина заснивања усвојења. До сада, односно још таек, усвојење се заснива свечаннм, формалним уговором при чијем закључењу учествују и орган старателства. Према чл. 5. Преднацрта усвојење као и храњеништво заснивају се одлуком органа старателства а не више трипартитним уговором. Правка природа усвојења и храњеннштва се мења утолико што више долази до изражаја, више сеиаглашава знача] и улога органа старателства у гьиховом заснивавьу. Нова je захим и одредба плана 38. Преднацрта која се односи на наслеђивање нзмеђу усв«јеника и усвојиоиа код тзв. непотпуног усвојења. И дале je правило да иаследна права усвојеннка могу бити огра[пгчена или исклучена ако у моменту засннвања усвојшлац има своједеце. Y случају када наследна права усвојеника шгсу исклучена новина je у узајамном карактеру наследник права. По садашгьем Закону о усвојењу као и по бившем Основном закону о усвојењу усвојилац fflïje могаонаследити усвојеника по закону док Преднацрт предлаже да та наследна права буду узајамна између усвојепнка и тьеговнх Потомака, са једне стране, и усвојноца, са друге стране, н то узајамна у мери у којој постоје, с обзиром да могу бити и ограничена. Ако je у гштагьу такав случај, Сда су наследна права ограничена), онда се усвојеииковим родителима