Анали Правног факултета у Београду

433

ПОТПУНО И НЕПОТПУНО YCBOJEHÆ

и остали.м крвинм сродницима ускраћују, у мери у којој постоје према усвојиоцу. Најзад, у поништењу усвојења новина je у томе што се оно изричито регулише Предкадртоы (чл. 46) што до сада није био случај, јер се поништење усвојења решавало по општим правилима грађанског права. Пажњу можда заслужује питање да ли задржатн судску надлежност за поништај, као и досад, или евентуално предвндетн јединствену над,\.ежност органа старатељства у односу на сва питања која ce тичу усвојења. Судска на/у\ежност има ту добру страну што контрадикторни поступав омогућује запета свестрано испитнватве релевантних: околности, међутим, могла би се бранити и потреба јединствене надлежкостн органа који je иначе надлежан и за заснивање н за раскид овог правног односа. Ипак мислнмо да впше оправдања има судска надлежноет и да je треба задржати. Код храгьеништва су битна два нова решена: прво се тиче начина засниваньа храненшптва, о чему смо већ говорили. Оно више неће моћи да се заснива обичним уговором ни фактичким путем, него, као и усвојење, одлуком органа старатељства. Аруго, хранилац je изричито добио право и дужност да се о детету стара као родитељ (чл. 52), То право храниоца може бнти ограничено само у интересу малолетника. Преднацрт затим изричито предвиђа да се храњеништво може користити као припрема за усвојеље, било потпуно или непотпуно (чл. 56)-

111

Да резимирамо: Преднацрт војвођанског Закона о усвојењу и храњеншптву предвиђа неколико нових решења која до сада у нашем правунису постојала. Најзначајпија се тичу увоћења потпуног усвојења којим ce усвојеннк укључује у породицу усвојилаца и заснива са њима одное сродства какав постоји између крвних сродника. Истовремено, он прекида све односе са својим природним родихељима и осхалим крвним сродницима. Због оваквих после дица потпуног усвојења намеће ce дилема. да ли омогућити потпуно усвојење и оне деце која имају природне родитеље или само деце без родитеља. Преднацрт се опреде.лио за обе могућносхи. Поред низа нових одре даба које конкретизују услове и последицепотпуног усвојења, бктна je и одредба о начину заснивања усвојења и храњеништва која даје нову правку природу овим установама. Они сезаснивају одлуком органа старатељства а не више путем уговора. Значајна je и одредба о привременом усвојењу које после извесног периода може да се претвори у трајно (потпуно или иепотпуно) усвојењеa која нема довољно оправдана да би нашла места у закону. Мења се и карактер наследних права измеЬу усвојиоца и усвојеника и његових Потомака код непотпуног усвојења, утолико што су она,, ако нису искључени, узајамиа у мери у којој постоје. Поред неусклађености појединих одредаба у регулисању потпуног усвојеша и терминолошких недоследности које ће вероватно у даљем'