Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

Ар Арагољуб Р. Атанацковић: „КРИТЕРИЈУМИ ОАМЕРАВАЊА КАЗНЕ”

(Изд. „Просвета", Београд, 1975. г. схр. 141) Међу ссновне проблеме кривичног права свакако спадају проблеми у вези с одмеравањем казне, као још увек основне и најважније кривичне санкције. Може се, штавише, слободно рећн да су скоро сви ннститути кривичног права, на овај или онај начин, повезани са овим питањем и да им je крајња сврха да се учиниоцу кривичног дела одмери одговарајућа казна, којој je опет цил> да реализује такве социјалне последице које ће доприносихи сузбијању односно спречавању настајања нових кривичних дела, као друштвено најопаснијих облика асоцијалног понашања. Y нашој теорији и пракси ce последњих година пигањима одмеравања казне пре свега, судског одмеравања казне поклањала изузетнија пажња. То се види не само из тога што je било организовано неколико оппггијих и локалних саветованьа која су се, искључиво или делимично, односила на ову тему, већ и из непрестаних контаката стручњака који раде у пракси на питахьу изграВивања казнене политике у нашем друштву. Ттавише, и шира друштвена јавност, преко средстава масовног комуницирања, повремено се, махье или више адекватно, укл>учује у дискусије око овог основног проблема кривичног права, а и политичке институције друштва су се у више наврата бавиле и овим питањем. Овакав широки интерес за одмеравање кривичних санкција, у првом реду казне, и у првом реду за судско одмеравање казне, сасвим je разумљив па смо уверени да он, сходно свои значају, неће престати да постоји докле год je и казне и кривичног права. Разуме се, да се као основно у размишл.ању и дискуснји око одмеравања казне, поставља питање критеријума по којима се одређује од стране законодавца и суда врста и мера казне за одрейени облик асоцијалног понашања на одређеног учиниоца кривичног дела. Управо тај кључни проблем je аутор овог дела покушао да решава, односно да пружи свој прилог решавању, пре свега, имајући у виду наше кривично законодавство и критички разматрајући његову примену у овој области, а такоВе, указујући и на решење у појединим страним законодавствима. Дело je поделено у две основне целине: целину која обрађује објективне и целину која обрађује субјеlстивне критеријуме у одмеравању казне, при чему су далеко наглашеније анализе које се односе на судско него ли оне које се односе на законско одмеравање казне. Аутору би се могла упутити примедба да није, пре него што je прешао на обраду појединих објективних и субјективних околности везаних за одмеравање казне, дао један претходни, уводни, део којим би обухватио питање одмеравања казне у целини и уопште питанье о околностима и критеријумима за одмеравање казне. Тиме би се створио општији теоријски оквир унутар којег би се. као посебна, разматрала питања везана за објективне и субјективне критеријуме одмеравања казне. Друга огпптита примелба која би се, у погледу структуре и оквира рада, могла ставити. јесте чињеница да се аутор поставио исувише прагматистично и формално у односу на постојећи домаћи нормативыи текст, текст Кри-