Анали Правног факултета у Београду

СТУДЕНТСКИ РАДОВИ

ПРОЦЕС ОСЛОБОЂЕЊА ЧОВЕКА У СОЦИЈАЛИЗМУ

Увод

Процес ослобоБења човека у социјализму je проблем који, задирући у сам корен човекове егзистенције, отвара низ сушхинских питања са којима je више но икада раније, данас, суочена научно-филозофска а, посебно, марксистичка мисао. Пре света, то су питања везана за изузетно актуелни проблем отуВења човека у савременом друштву, питања која се нужно постављају као логачан предуслов за разумевање проблема ослобођења човека. МеЬутим, сви покушаји да се пронаБу задовољавајући одговори на ова пнтања суочавају се са готово непремостивим тешкоћама. Почев од недоречености схватања проблема стуВења човека (при чему се проблем разотуБења односно ослобоВења човека, по правилу тура у далеку будућност и остаје ван оптике анализа) какво затичемо у најчешће успутним па и противречним радовима, изненаВујуће малобројних мислилаца; па све до тешкоћа које искрсавају увек када се закорачи у смршене путеве непознатог. Уз то, са развојем социјалистичког друштва проблем се join више заоштрава, jep сама стварност намеће теоријској мисли и друштвеној пракси низ отворених питања о карактеру отуБивања човека, о могућности ослобоВења човека у социализму. То су питања која захтевају хитне одговоре без обзира на тешкоће које искрсавају при теоријском уобличавању проблема отуВења и ослобоВења човека, уошпте, и, посебно, у социјалистичком друштву. Стога су вишеструко значајни сви напори усмерени на откривање суштинских узрока отуБености човека и изналажење путева за његово ослобоВење у савременом социјалистичком друштву. Ти напори су значајни не само као теоријска анализа него и као свакидаппьа потреба и брига свесног човека суочеиог са противречним развојем своје стварности, у којој се, не ретко, процес ослобоВења човека доводи у питање или фактички одбацује.

* Овај je рад добио прву награду на првомајском конкурсу Правног факултета у Београду 1975. године.