Анали Правног факултета у Београду

452

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

4. Систем плаве у односу на систем зелене карте показу je следеће значајније разлике: а) обрачунски биро налогопримац, у систему зелене карте дужан je да налогодавца обавести детально о наступању осигураног случаја, да поштује његове инструкције, да добије сагласност за поступање и да му после исплате достави целокупну документацију са извештајем о извршењу налога. Y систему плаве карте у оквиру утврВеног лимита не прави обрачун, не шаље документацију, нити je потребна претходна сагласност страног осигурача за покриће штете, осим ако се ради о износу преко 4.000 рубаља; б) систем зелене карте односи се искључиво на штету проузроковану у посећеној земљи, док систем плаве карте регулише правне Ъдносе између налогодавца и налогопримца и како штету која je проузрокована, тако и штету ко ja je претршьена у посећеној земљи. Исто тако, овај последыш систем даје елементе за ликвидирање и једне и друге штете. Y земљама са системом плаве карте сада се дискутује о даљим побољшањима као на пример, да се уклони постављени лимит од 4.000 рубаља, да се преЬе на полугодшшье салдирање нзмеЁу домаћег и страног бщх>а, да се у што већој могућој мери упрости обрачун и да се с.мање трошкови обраде случајева накнаде. 5. За HP Румунију je подвучен посебан значај Декрета од 6. септемб’ра 1973. године који даје основе регулисања осигурања од одговорности. Према овом правном акту поставља се принцип да je подношење тужбе дозвољено против одговорног .ища. Изузетно се прихвата и директна тужба против осигуравача уколико су алтеранативно испуњена два услова: да je штетник непознат или je у удесу погинуо, а не могу се друга лица учинити одговорним за насталу штету, или ако je штетник странац а напустио je земљу пре покретања постушка за накнаду штете. Оснгуравач није у обавези да покрије штете које су настале услед више силе, кривицом оштећеног или трећег лица или штете на стварима (оштећењем или уништењем) које су проузроковали непознати учиниоци. МеВутим, када се ради о возилима која су покривена осигурањем по систему зелене карте, онда се прнзнаје право на директну тужбу против домаћег осигуравача као солидарное дужника за покриће штете проузроковане од стране осигураника. Y судској пракси у Румупији овакав став je заузет у споровгша које су покренули оштећени против домаћег осгиуравача у удесима проузрокованим од стране италнјанских, југословенских и немачких моторних возила. 6. Y HP Бугарској je, такође, уведена могућност подношена директив тужбе према чл. 349. Закона о облигационим одноенма и уговорима HP Бугарске- Ова могућносг постоји у свим случајевима обавезног осигурања од одговорности. За штету коју су проузроковала возила осигурана системом зелене и плаве карте такође je дозвољена директна тужбћ против бугарског осигуравача. Разматра се могућност да се дозволи и директна тужба против страног осигуравача и да се касније обезбеди посебннм двостраним и вишестраним уговорима признање и извршење свих одлука у свим земљама које су прихватнле систем зелене и плаве карте. Богатство и разноврсност изнетог материјала у рефератима и нове идеје не само да су оправдало одржавање оваквих скупова него дају подстрека за даљу сарадњу и нове размене мишљења и искуства које су, по нашем мншљењу, најбољи пут за постизање заједничког цил>а свих земаља представл>ених на овом скупу, а то je унапређивање међусобних односа на свим пол>има, без обзира на разлике у друштвеним и политичкнм системима. jep je то улов без кога се не може замислити опстанак читаве међупародне заједнице. Др Милан Пак