Анали Правног факултета у Београду

451

БЕАЕШКЕ

неимовннска штета и услед губихка брачног друга, родихеља и ванбрачног пархнера (са којим се живело луже у ванбрачној заједннци). Y Чехословачкој ce y начелу признаје само накнада схварне шхехе. Код оштећења здравла признају се: хрошкови лечегьа, болнина, накнада будуће зараде, накнада изгублене зараде. Као изгублене зараде хретира се и продужено схудирање и касније охпочињање са радом. Обешхећење у случају када je дошло до хелесних повреда и губнхка способности, не сасхоји се само у новчаној накнади, него и у схарању друшхва да се тим лицима обезбеди рад адеквахан њиховим умањеним способносхима и обезбеди њихово враћање у нормалан живох. Y Румунији су хрошкови оправке возила лимихирани на 100.000 леја. 3. На херену меБународног привахног права исхакнухо je да je 3. јуна 1975. године ступила на снагу Конвендија о закону који се примењује на несреће у друмском саобраћају, чији текст je утврђен на Једанаестој седнншг Хашке коиференције од 7—26. октобра 1968. године. Конвендију je ратификовало три земље (Аустрија, Белгија и Француска), a потписало још четири земле (ЧССР, Холаидија, Луксембург и Португал). На конференцијн су учествовали делегати из 23 земле, меВу којима je била и наша делегација. Шхо се тиче обавезног осигурања, систем зелене карте установлен Хашким уговором од 1. јануара 1953. прихваћен je у скоро свим земљама како западне тако и нсточне Европе. Y социјалистичким земљама постоје напоредо и систем зелене карте и систем плаве карте уведен 1963. године после потпнсивања Конвенције о плавој карти између овнх земала. Систем плаве карте као и систем зелене карте прихвата принцип везивагьа покривања штете за постојање одговорности и уговора измеВу осигураног лица од одговорности и осигурача који се доказује плавом картом. Касније су ова начела изменена и проширена, тако да je доволно доказати одговорност осигураног лица, а плава карта се join издаје само у Бугарској, Румунији и Совјетском Савезу, и то у оквиру саобраћаја који се одвија у овнм землама. Механизам плаве карте je сведен на издавагье документа о осигурагьу (који није битан за покривагье штете), на обавештаванье о штети и на издавагье платног налога. Систем плаве карте се за разлику од система зелене карте простире и на доброволно каско осигурање а исто тако у ограниченом обиму и на споредне чинндбе. Конвенција о плавој карти има четири прилога. Први од тих прилога потписали су 1965. осигуравачи: ЧССР, ААР, Југославије, МаВарске и Полске. Према овом прилогу, сва моторна возила наведених земала ко ja се налазе у посети једној од гьих ослобоВена су обавезе подношења плаве карте, jep се полази од предпоставке да je сваком возилу, у време посете другој земли потписници, издата плава карта. Према прилогу бр. 2, чији je текст утврВен у договору измеВу представника осигуравача веВпне социјалистичких земала источне Европе, заклучиће се измеВу ових земала посебни двострани уговори. Такав уговор je потписан измеВу Румуније и Бугарске. Овај Прилог предвиВа осигурагье од одговорности или каско осигурагье страних возила која се налазе у посети домаћој земли. При томе се покривање штете обезбеВује како по основу обавезног тако и по основу доброволног осигурања, на нети начин као да je осигурани случај и однос осигурагьа везан само за једну землу. Y поилогу бр. 3. Споразума о плавој карти, обезбеВује се механизам помоћи у регулисању покривања штете кад je држалаи возила које се налази у посети домапој земли државланин друге земле потписнице Споразума. Прилог бр. 4. садржи одредбе о поједностављењу и убрзању поступка за обештеВегье. ИзмеВу осталог, предвиВеие су и обавезе осигуравача да покрије штету без подиошења иецрпие документације.