Анали Правног факултета у Београду

450

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

нарочито велики трошкови настају код утврђивања удела одговорности појединих учесника, jep се ради о секундама или деловима секунде. Прописи о одговорности грађанског права показују низ празнина. Такође je критикована неодређеност израза неотклоњив догађај, који ce y CP Немачкој користи за ослобойыье од одговорности, и предложено да се замени „вишом силом” и „деловањем трећег лица”. Отуда би по овом мишљењу требало ослободити оштећеног да се у поступку покривања штете повиза на грађанско законодавство. Аутор, такойе, предлаже да се у СР Немачкој повећа утицај државе на приватно осигурање. Одговорност за штету у друмском саобраћају почива на кривици и у неким социјалистичким земљама (Мађарска, ЧССР и СССР).* Мейушм, у овим земљама je такойе прихваћен новији вид субјективне одговорности у интересу оштећеног, а найме полази се од предпостављене крнвице уз поједина искључења одговорности. Другим речима, одговорност постоји ако држалац, у тренутку несреће, није вршио (фактички и правни) надзор над возилом које je штету проузроковало. Y пракси се појављују тешкоће приликом тумачења појма „обавезе надзора моторног возила". Терет доказивања извршења ове обавезе пада на држаоца моторног возила. Y упоредном праву содијалистичких земаља источне Европе појављују се разлике код одреВивања одговорног лица за штету у друмском саобраћају. Y совјетском праву говори се о одговорности држаоца која се искључује, уколико je штета настала услед противправног коришћења (крађе). Y Чехословачкој и Пољској, пак, држалац возила je одговоран и када повери возило другоЈМ лицу. Y Румунији je држалац возила ослобойен одговорности само ако je штета настала услед више силе као иепредвидљивог и неотклоњивог догађаја. Судска пракса je сузила значење овог појма. Тако на пример, није виша сила, недостатак кочница, мане возила, експлозија гума итд. Терет доказивања постојања више силе пада на онога ко има обавезу надзора над моторшш возилом. ПоcTojii тенденцнја да се виша сила ограничн на природне догађаје, као што су поплава, земљотрес, гром, итд. Y Совјетском Савезу предвийено je искључење одговорности ако je штета проузрокована камерном радњом оштећеног коју држалац моторпог возила мора да докаже. Y Пољској исклзучење одговорности постоји онда ако je штета настала услед више силе, искључиве крнвице оштећеног или трећег лица. Y Мађарској je одговорност држаоца исключена ако он докаже да je узрок штете независан од иегове опасно активности. 2. При решавању накнаде штете, такойе je видна тенденција адекватнијег и потпунијег покривања. Y СР Немачкој се, на пример, при;знају у штету и све предпостављене зараде и трошкови које je доказао оштећени поред претриъене стварне штете, а исто тако и моралну штету услед претрпљених физгмгшх болова и свих неповољних душевних и психичких последнца. Референтн предлажу да се систем лимширане одговорности и накнада штете према правилима грађанског права супституише системом покрића штете осигурањем или соцнјалним осшурањем, на тај начин уклонио би се ризик паушалног одмеравања штете. За оби.м, облик и висину штете у Пољској карактернстично je да се надокнађује по правилу, само стварна штета (danmum emergens) а нзузетно и изгубл>ена добит (lucrum cesans). МеВутим, поред имовинске, признаје се и накнада неимовинске штете. За Југославију je истакнуто да накнада штете није зависна од стелена крнвице. Будућа зарада се покрива само онда ако се поднесе уверење о прнходима па се може утврдити йена висина према личним и другим околностима. Издржавање се досуђује свим оним ко ja имају право на законско издржавање (овде долазе и родитељи и браћа и сестре који су у заједничком домаћинству са погинулим). Признаје ce