Анали Правног факултета у Београду

591

ПРИКАЗИ

тета у Кептауну), Савезне Републике Немачке {dr Dietrich Berrnstorf, Хамбург), Немачка Демократска Република (професор dr Anita Grandke и доцент dr Klauspeter Orth, Берлин), Енглеска (L. Neville Brown, декан Правног факултета Универзитета у Бирмингему), Аргентина (Julio J. Lopez Del Garrii, проф. Факултета правних и друшхвених наука Универзитета у Буенос Айресу), Аустралија (R. S. Watson, Сиднеј), Аустрија (dr Wolfgang-Rudiger Mell, Беч), Белшја (Claude Renard и Paul Graulich, проф. Правног факултета у Лиежу), Бразил (Annina Alcantara de Carvalho, адвокат, Cao Паоло), Бугарска (Æ. Попов, професор, Институт за правые науке Бугарске академије наука, Софија), Канада: провннције Common Lawa (J. A. Clarence Smith, професор Правног факултета у Отави), Кина Tcien-če-hao, истраживач у Националном центру за научна истраживања у Паризу) Данска (Bernhard Gomard, професор Правног факултета у Копенхагену), Шкотска (Alexander Е. Anton, Scottish Law Commission), Ирека (E. Y. Exshaw, Barister-at-Law, Dublin), Шпанија (Ramon Badeness Gasset, професор универзитета у Барцелони), Сједињене Америчке Државе државе Common Law (dr Doris Jonas Freed и проф. Н. Foster, Њујорк), САД Лујзијана (Katherine Brash Jeter у сарадњи ca John H. Tracker), Финска (Bemdt Codenhielm и Helkki Jokela, професори универзитета у Хелсинки-у), Француска (Jean Patarin, професор Универзитета права, економије и друштвених наука у Паризу), Грчка (Apostolos Bournias, адвокат у Атини), Мађарска ( Emilia Weiss, професор универзитета, Будимпешта), Северна Ирека (Brian W. Harvey, професор Правног факултета, Бирмингем), Ислам ( André Colomer, професор Факултета правних и економских наука, Монпеље), Израел (dr Ernst Livnen, Јерусалим), Јапан (Y око Fukuchi, професор Правног факултета, Кобе), Мексико (Ignacio Galindo Garfias, професор Правног факултета, у сарадњи ca Ratdom Noceđal- ом), Норвешка (Hans Chr. Biönness, Осло), Холандија [К. Wiersma, професор универзитета, Лајд), Пољска ( Jan Viniarz, професор универзитета, Торуњ), Румчнија (Trajan lonesko, професоо Правног факултета, Букурешт), Шведска ( Henrik Hessler и Sten Hillert, професори Правног факултета, Упсала), Швајцарска (Jacques-Michel Grossen, професор Факултета правних и економских паука, Нојшател), Чехословачка ( Antonin Kanda и Viktor Knapp,, професори Карловог унивезитета, Праг), Терека (dr Berin Dogan, асистент Правног факултета у Истанбулу), СССР {Michel Friđieff, доктор права и Chantal Kourilsky), Уругвај (Eduardo Vaz Fereira, титуларни професор Факултета правних и друштвених наука, Монтевидео), Венецуела {Gert Kummerow, титуларни професор Правног факултета Централног универзитета Венецуеле, Каракас) и Jyгославија (др Ана Прокоп, професор Правног факултета, Загреб и др Б. Т. Благојеенћ, професор Правног факултета, Београд). Извештај о брачном имовинском режиму Јутославије дат je на основу одредаба Основног закона о браку и одредаба закона о имовннским односима брачних другова социјалистичких република. Законски брачни имовински режим по југословенском праву приказала je изванредно брижљиво и потпуно пок. проф. др Ана Прокоп, с тим што je њен извештај о стању овог проблема после уставне реформе од 1971. године допуыно проф. др Борислав Т. Благојевић, директор Института за упоредно право у Београду. Нема сумгье да je припремање и издавање једне овакве књиге морало наићи на озбиљне тешкоће. Требало je најпре, користећи ранија искуства и начин рада, спровести анкету по једном доста обухватном упитнику, потом извршити анализу прикушьених података различитих позитивных законодавстава, да би, најзад, у једном сажетом али иецрпном и обухватном компаративном уводу биле дате главне липије развоја законодавстава о законском брачном имовинском режиму. Успешно обављање овог посла несумњиво je много допринео изванредно добро саставл>ени упитник, а исто тако и брижљиво састављени иецрпнн извештаји најболЈИх стручњака анкетираиих земаља. Сам компаративни увод, водећи рачуна о подацима нз извештаја, сажето и изванредно једноставно изло-