Анали Правног факултета у Београду

595

ПРИКАЗЫ

Y коначном оевргу може се истаћи да студија Ј. Штуцког заслужује похвале као први системагски покушај анализе карактера и домашаја одредби Бечке конвенције о перемпторним нормама општег меВународног права. Одликује се луцидним запажапима и указивањима па недостатке и недоречености текста чланова 53. и 64. Конвенције. Са друге стране, не може се пренебреги чињеница да та критичност често прелази у неумерени и неоправдани критицизам. Аутор не даје никаква позитивна решегьа, задоволавајући се лаконском примедбом да ни „највећи ауторитети меВународног права током многих година пису успели да остваре consensus" о овом базичном питаььу савременог меВународноправног поретка. Огромна већина са којом je концепт jus congens-a прихвађен на Бечкој конференцией (87 : S уз 12 уздржаних), говори у прилог схватању да норме juris cogentis одговарају суштинским интересима меВународне заједнице и сазнању да понашаае држава на меЬународном плану не може бити ствар слободне сцене и нахоВегьа. Y' својој основи перемнторне норме означавају покушај стварања општеобавезних стандарда понашања и подреВивања интереса појединих држава интересима меВународне заједнице и правног поретка. Евентуалне недоследности и празнине (које ће се свакако решити у позитивној пракси) далеко су превазиђене добрим странама концепта и њихов корен треба тражити првенствено у сукобу политичких интереса учесница Бечке конференције.

Mr.

Миленка Kpeha

Georg Schwarzenberger: ECONOMIC WORLD ORDER? A BASIC PROBLEM OF INTERNATIONAL ECONOMIC LAW, Manchester University Press, Oceana Publications ine., 1970, p. 158+XII. Књига проф. Шварценбергера (Schwarzenbergera) »Economic World Order?« има за предмет утврВивање односа измеВу меВународног еконсмског права, као посебне гране меВународног јавног права, и категорије правног поретка одн. изналажење одговора на питање постоје м у оквиру тог поретка перемпторне норме општег меВународног права (jus cogens) у смислу правних правила и принципа која су обавезна независно од воље странака. Примењени методски приступ je троврстан; индуктиван будући да се одговарајућа .правила меВународног права одре Вују указивањем на хијерархију законодавних поступака утврВених чл. 38. Статута МеВународног суда правде"; интердисциплинаран • —■ са нагласком на релевантност дисциплине међународних односа; релативистички у смислу да су предлози de lege ferenda подвргнути „иманентним формама критике карактеристичним... за меВународно законодадавство”. Y одговору на питање: постоји ли један ефективан светски поредак? проф. Шварценбергер полази од поставке да међународно економско право, у многим својим аспектима, стоји „прилично удалено од светске политике моћи, у пореВењу са осталим гранама меВународног права”. Ипак, аутор допушта „примат политике над економијом”, из чета следи неизбежно заклучак да „ииједан меВународни правки поредак на економском полу не може превладати политички поредак који га условлава”. Аутор се, при разматрању питања постојања система норми релевантних у међународним економским односима, креће у својим познатим