Анали Правног факултета у Београду

596

ЛИЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

категоријама поретка (order) и квази-поретка (quasi-order) као институтима својственим неорганизованом и меВународном друшгву одн. заједници. У потоњем, термин „међународни економски поредак’’ и „економски светски норедак" могу бити примењени и у другом значењу: као синоними консенсуалних меВународних правних поредака или jus cogens-a. Y ужем смислу, то су „општеобавезна правила понашања која не могу бити модификована или укинута споразумима уговорних страна inter se”. Y периоду до 1914. који je у светлу истакнуге поделе, de facto поредак par excellence, одлучујуће место има Pax Britannica, чији основ лежи у комбинованој моћи Лондонског City-a и британске морнарице, употпуњене нагло повећаним утицајем САД у западној хелшсфери и снагом „мултинационалних агломерација попут Отоманске, Руске и Аустро-Угарске империје”. Y оквиру овог поретка наметнута су извесна правила понашања која су примењивана под претњом оружаних санкција (пример Венецуеле из 1902). На монетарном плану златни стандард представља допунски de facto поредак. „Док je почивао на параленом законодавству земал>а које су лгу приступило, он je на меВународном плану представљао само de facto стандард”. Y намери превазилаженьа слабости и недовољне изграБености de facto поредака, јављају се, по ауторовом дшшљењу, псеудопореци као скуп идеолошких и утопијских представа. На неправном плану псеудопоредак се, у периоду до 1914, испољава помоћу доктрине и праксе laissez-faire- а, а на правно-нормативном, у виду учења о меВународном економском jus cogens- u. Шалшиони либералистнчких теорија, сматрајући доктрину laissez faire-а. апсолутном и очигледном, нису узели у обзир чшьешщу да „највише вредности лнбералне економије могу бити неуважаване од стране економских система заснованих на различитој хијерархији вредности”. По схватању проф. Шварценбергера, не постоји никакав доказ постојања норми fun cogens-а у обичајном праву неорганизованог меБународног друштва. Забрана закључења меВународних уговора о пиратерији и трговинн робљем нема свој основ у „вишем праву” (higher law) већ у правилима обичајног права која регулишу сукоб уговорних одредби. Ykoahko су нове државе „признате под претпоставком да je принцип забране пира терије и ропства постао део међународног обичајног права, нису правила jus cogens-а та која их спречавају да чине супротно”. То je резултат „лгеБудејства правила лгеЬународног обичајног права о прнзнању и добре вере”. Смисао претпоставл.еног когентног характера забране пиратства и трговине робљем исцрпљује се у чшъеницн да такви уговори не могу наметати обавезе треВим државама и њиховим субјектима. Под окриљем Друштва народа дюгу се регистровати 6 покушаја стварања потендијалног меБународног jus cogens-a на принципу consensiva. То су: конвенције о ропству, трговини женама и дедом у неморалне сврхе, циркуладији опсцених пубшгкација, недопуштеној производььи и промету опасних дрога, спречавању фалсифшсовања новца и контроли трговине оружјем. Проф. Шварценбергер изражава сумньу у погледу когентности норлш садржаних у наведеним конвенцијама, будући да je угсворницама било допуштено да искључе своје обавезе у односу на одређена подручја, истакну разноврсне резерве, те откажу уговоре по свои нахођењу. Штавише, било им je дозвољено да споразумима inter se „моднфнкују или укидају своје обавезе из лгултилатералних уговора”. Другим речима, правила међународног економског права била су „сувише ограничена и фрагментарна да би конститунсала меВунарюдни економски поредак у пунохМ смислу речи”. Са друге стране. Пакт Друштва народа je у чл. 16, пар. 1. садржавао одредбу по којој се Чхланице Друштва, у случају да један Чхлан Дру-