Анали Правног факултета у Београду

597

ПРИКАЗИ

штва прибегне рату супротно обавезама из чланова 12, 13 и 15., „обавезују да одмах прекину са њим све трговачке и финансијске везе, да забране све односе између својих државлана и држављана земље која je раскинула Пакт и да обуставе све финансијске, трговачке или личне везе између државлана те земле и државлана сваке друге државе, члана Друштва или не”. Показало се, меБутим, да je та одредба третирана не као обавеза већ као дискреционо или, чак, опдионо овлашћење чгашще. На тај начин економске санкције од стране Друштва народа нису успеле да осигурају остале чланице од агресивних поступака. Искуство италијанско-етнопског рата показује, са свом драматичношћу, „примат политике над економијом у свакој међународној средний”. Разматрајући проблем светског економског поретка након 1945, проф. Шварценбергер истиче да, у квантитативном смислу, Повела чини велики корак напред на путу изградње меБуыародног економског поретка. Наиме, она читава два иоглавља и 18 чланова посвећује меБународној економској и социјалној сарадњи и координирајућој функцији Економско-социјалног савета. Y преамбули Повеле, успоставлање социјалног прогреса и бољег начина живота у већој слободи je поставлено као један од четири главна пила YH. Са друге стране, чл. 55. je крајњи дил економске и социјалне кооперације, одређен у виду мирних и пријатељских односа меБу народима, засновашш на принципима једнакосги држава и самоопределењу народа. Y покушају изналажења „доказа о поступдима стварања обавезних правннх правила или економског jus cogens- a” на скоро универзалном нивоу YH, аутор се усредсреБује на проблем правке ваљаности резолуција Генералне скупштине одн. Економско-социјалног савета. Необавезан карактер резолуцнја Генералне скупштине a fortiori важи за резолуције економско-соднјалног савета. То не значи, меБутим да резолуције ових органа одн. тврдвье садржане у ньима не могу, посредством установа попут estoppel-a, примити карактер jus cogens-а., поготово ако изражавају постојеБе меБународно право. Но постојеће стање, по мишљењу аутора, не даје повода претераном оштшзму. YHHBepsaAHa Декларација о правима човека, Бечка конвенција о конзуларним односима од 1963, те Резолуција о Стадном суверенитету над природним ресурсима од 1962. својом недореченошћу и нејасноћом тешко могу претендовати на квалитет перемпоторних норми ошптег меБународног права. Дакле, „обичајном меБународном економском праву на глобалном нивоу недостају било каква правила jus cogens-a". Посматрано de lege ferenda мултилатерални уговори се појављују, под условом појачања њихове ефеквитности приступањем нових уговорница, као најпогоднији облик одн. нуклеус светског економског поретка. По мишленьу аутора, политичке супротности и сукоб интереса великих сила у савету безбедности, оиемогућиле су оживотворегье економских санкција предвиЬених Повелом YH. Taj моменат, v доброј мери, по мишљењу проф. Шверценбергера, своди напредак Повеле YH у односу на Пакт Друштва народа, на квантитативну димензију. Књига проф. Шварценбергера, и поред неких ставова који се по нашем мишлењу не могу прихватити (примарност политичког у односу на економски моменат, те тврдња да су неразвијене земле универзалном Декларацијом о правима човека изричито овлашћене на дискриминацију према недржавланима и сл.ј, представла, поготово у савременим условима борбе за праведнији економски поредак, значајан продор у области чија je важност ван сваке сумгье.

Мр

Миленко Крећа