Анали Правног факултета у Београду

598

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

МАЈУШНОСТ И ВЕЛИЧИНА ЈЕДНЕ КРИТИКЕ

Одговор на приказ књиге др Врлета Крул> Новац и новчане обавезе у унутрашњем и меЁународном праву”. Реч je о критици коју je у овом часопису (број I—2/1975) објавио проф. Vjekoslav Meichsner на моју књигу: „Новац и новчане обавезе у унутрашњем и меЁународном праву” (Београд, 1973). Y ствари критика проф. Meichsnera je била готово искључиво усмерена на први уводни део моје юьиге који носи наслов „Правно дефинисање новца” и који обухвата свега 43 странице од укупно 241 странице колико их садржи цела юьнга, док примедаба на њене остале далеко важније делове ( х ), као што ћемо видети, или уопште нема или су по својем обиму и садржини безначајне. С обзиром на ту чшьеницу и пошто проф. Meichsner није смаграо за потребно, као што je уобичајено, да изложи укратко садржину првог дела моје юьиге који je био предмет његове критике, присиъен сам да то учиним ja, како би читалац могао да схвати о каквим je примедбама.

I

1) Први део моје юьиге под насловом „Правно дефинисање новца” садржи три главе: Основне особине и функције новца (I); Релевантна економска и монетарыа дата за правно дефинисање новца (II)) и Новац као правки феномен (III). Y првој глави je изложено како се основне економске функције (општа мера вредности, прометно средство, конзервација (резервоар вредности) новца изражавају на правном плану (инструмента вредновања, законско средство плаћања, предмет својине (стварних права); у другој глави се расправља о „новчаној јединици мере” и излаже како се та ј единица преобразила од тежишне ј единице мере у имагинарну (идеалну), што je претходило установљењу модерних новчаних система који су се оформили током IS. и 19. века у цроцесу развоја и стабилизаций капиталистичког друштва (златно важење, важење златннх полуга, важење златних девиза) и, затим, износи како и зашхо су ти системи еволуирали у правцу усвајања папирног неконвертибилног новца да би се на крају изложило какав je статус валуте земаља чланица Међународног монетарног фонда и валута новчаних система источноевропских социјалистичких земаља (фиктивни mvaTHH паритет); у трећој глави je реч о „Новцу као правном феномену”. Ту су, најпре, изложене и критнчки размотрене: металистичка доктрина, државна (номиналистичка) теорнја новца и психо-социолошка концепција и, затим, учшьен покушај правног дефинисања новца у савременом друштву на бази његове анализе као „атрибута суверене власти”, као „ствари sui generis” и као „куповне и платежне моћи". На основи те анализе je дефинисан новац као „материј алии преД.мет (телесна покретна ствар) чија супстанца може, али не мора имати, сопствену вредност, на којем je означена новчана (рачунска) j единица, у којој ће се изражаваци вредност (цена) роба и услуга, који, било сам по себи или јемством друштва организованог у форми државе им а извесну неодреЁену (варијабилну) и неиздиференцирану куповну моћ материјални предмет који по одлуци врховне (суверене) власти (de iure или de facto ) има да служи као опште прометно средство на територијн где се врши та врхоена власт”. То би, у најкраћим цртама, била садр-

(1 То су: Начело монетарног номинализма (IX j; Антинолшнализам вал-орнзам (III j; Девизна ограничења и међународно приватно право (IV) и мебународне новчане обавезе и пла Вања (V).