Анали Правног факултета у Београду

493

ТУГОСЛОВЕНСКО ИНТЕРНО УПОРЕДНО ПРАВО

промашивао (уколико није нудно ништа више него резултате проучаваньа југословенског права), данас je апсолутно немогућно обрађивати југословенско право у низу области без приступања интерним упоредним проучавањима: у питагьу не би било осиромашавање резулхаха проучавања, него управо похпуни промашај проучавања, јер би као јутословенско право било предсхављено нешхо шхо то није. Разумљиво, када je реч о овој евреи, коришћењу интерних упоредних проучавања у научном раду, успех проучавања ће, као и иначе, зависити од способности аутора да стваралачки примени упореднн .метод и његовим коришћењем дође до оптималних резулхаха. И најзад, као последњу међу основ ним еврхама интерних упоредних проучавања навео бих потребу бољег међусобног познавања и разумевања. Још 1900. године на Првом међународном конгресу упоредног права одржаном у Паризу велики франиуски правник А. Есмен (A. Esinein) пзрекао je лепу мисао по којој on compare pour mieux comprendre. Ова племенита сврха nocxojiî не само када су у питању меВународна упоредна проучавања, где има необично значајну улогу у познавању идеја и институција појединих држава, него и када je реч о интерним упоредним проучавањима. Међусобног познавања у оквиру једне државе уопште вероватно никада није доволшо, а то важи и за облает права. То међусобно познавање у нас може, не дирајући у посебностн нашж репуб.\ика и noKpajiffla уопште, и у свету права посебно, да води јачању осеБања јутословенског заједништва, што се мора, мислим, оцењивати позитивно и сматрати једним пожељним циљем. Праћење примет права. V вези с зтриступањем интерним упоредним проучавагьима и њиховим сталним бављењем, у први план избија потреба праћења примене права у нас. Један од недостатака нашег правног система, на који je више пуха указивано, јесте што у нас није било организовано систематско праћење примене права, остварења правних норми у животу. Правки прописи су доношени, повремено мењани и укидани, а до то није било увек условљено објективним потребама и резултатима ко je je пропис у питагьу показао у својој примени; измене законодавства су често биле изазване извесним, рекао бих импресионистичким закључцима одговорних фактора, без правог и непосредног увида у праксу. И то, углавном, из једноставног разлога што није било организовано праћење прихмене права. С обзиром да су сада постављени, односно да се довршава поставхЪагье теме.ъа како савезног, тако и републичких и покрајинских правних система, темеља који треба да буду релативно чвршћи и стабилнији, неопходно je да се на свим нивоима, и у федерацији и у републикахма и покрајинама, преко одговарајућих служби и институција, обезбедн систехматски увид у праксу примене права. То несумњиво није ни лак задатак ни мали посао. При тохме je, пре свега, неопходно утврдити одговарајућу методологију за праћење примене права. Међутим, лшелим да се ово.ме послу хмора приступнти (при чему свакако инострана искуства и овде могу да буду врло кориспа ( 8 ).

(8) Овим проблемом се нарочито у последње време посебно бавп совјетска нравна наука.