Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XXIII септембар - децембар 1975. Број 5—6

СМИСАО ТЕОРИЈСКОГ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА

1. Дело и живот једног од првих, а у сваком случају најистакнутијих друштвених критичара и соција.шстичкнх теоретичара XIX века у Србији, изазивали су, и пре рата, интерес историографије и науке. Позната су два рада посвећена животу, а делимично и мисли Светозара Марковића, чији су аутори у своје време представляли у многим круговима неоспорне и неоспориве ауторитете. То су радовн Слободана Јовановића и Јована Скерлића. Y суштини, они су били не само суперкри ; тички у односу на схватања пашет првог социјалистичког мислиоца већ су били опхерећени извесним предрасудама, да не кажемо и идеолошкнм секташтвом. Револуција je обновила и проширила интерес за Марковића. и aerose мисли, и већ je у току револуције Партизанска штампа тражила у Марковићевим схватањима о комуни један од извора теорије и праксе пародноослободилачких одбора, који су се на тлу Србије, a додније и у другим крајевима Југославије, образовали и у самој ватри револуције. Одмах по завршетку рата и краја фашизма, нова социјалистичка наука, а посебно историја и друштвена наука, почшьу да се одражавају, и да са новим разумевањем и поштовањем односе хтрема делу овог великана ( 2 ). Јубиларне 1975. године (односно сто година од године смрти Светозара Марковића) интерес науке и јавности се изразио у новим радовима и научним манифестацијама ( 3 ). Дело Светозара Марковића je релативно обимно, иако он није дуга живео да би га могао заокружити и довршити. Овај смели и активна стваралац бавио се разноврсним проблемима од интереса за науку и праксу, социјалистичку теорију и политички раднички покрет. Y том делу посебно место имају Марковићеве мисли о проблематици државе. Знача ј политичке мисли, па донекле и теорије овог писца и борца пре-

(1) Поводом стогодшшыще смрти Светозара Марковича. (2) Ранијих година су одржавани разни симпозијуми о појединим проблемима њего вог дела, а до ове године су већ из дата његова целокупна дела, међу којимз се налазе и иски раније непознати, a доцнија пронаЬсни рукописи. (3) Тако je Српски академија наука и уметйости објапила меколико значајних публикаднја о њему; посебан дуг српских научника и културних радника ]е изражен н у меЬународном Симпозијуму, који je највиша научна пнституција Србије посветила животу н делу Марковића (одржан 24—27. новембра 1975. године).