Анали Правног факултета у Београду

480

АНАЛИ XIPABHOr ФЛКУЛТЕТА

вазилази време у коме je живео и стварао, и улазе у савремену научну и идеј но-политичку актуелност. Разлози за ово тврђење су очигледни: а) Држава, тј. њен облик и њено место у друштву, а посебно у содијализму, основно je пихање марксизма, као и савремене историје, а, пре света, теорије и праксе содијализма. Оцена коју je, у предговору v првом издању свог рада Држава и револуцща, дао пре више од пола века Лењин, није изгубила од своје актуелности; „Питаљс о држави добија у садашњој ери, и у теоријском и у практично-политичком погледу, нарочиту важност”. б) Y време кад излаже своје мисли о држави и њеном облику политички и интелектуалии интерес за државу, сводио се на расправу о облицима владавине и на дилеые: либерализам или етатизам. в) Марковићева схватања се битно разликују од теорија које су гајиле култ државе и централизма и то у самим редовима социјалистаY Марковићевој полигичкој мисли, насталој у једиој економски културио заосталој средини која се развијала у сенци монархије и бирократије налази одјек, и оригиналну конкретизацију, марксизам, као теорија која je створена у развијеном западном капиталистичком друштву у коме су радикално демократске и социјалистичке традиције имале историју од читавог једног века. г) Марковић није само тумачио друпттвене, политичке и културне појаве, већ je у његовој мисли садржан не само захтев за промену постојећег стања ствари већ и елеменат теоријског предвиђања; његова политичка теорија je неодвојива од самоуиравног пројекта социјализма и државе. 2. Марковић није у правом смислу, а нарочито у академском значењу, оригинални теоретичар државног права. Он није схворио један иаучни систем о држави и политиди. Неуэдорни друштвени критичар и социјалистички политички борац, он није имаО' за то времена ни могућыости. Али он je смели носилац нове науке и нове културе и сејач плодних идеја. Y његово вре.ме те идеје су ослобађале полптичку мисао и акцију српског народа од провинцијализма и конзервативних буржоаско сељачких смерова. Основне теоријске и методолошке поставке и претпоставке Марковићеве политичке мисли су увеле теорију о друштву и држави у модернизам, који ће потврдити и подићи на виши штво социјалистичка револуцща, о којој je сањао и чнје je наступање припремао и предвнЬао. Те поставке су данас ушле у темељ савремене објективне и критичке социологије и политичке науке. Оне би се могле свести на следеће: Прво, промена државе у историји, а нарочито на основу социјалистичког преображаја друштва, радикално je друштвено-политичко питање, а не организационо и формално. Друго, политичка реконструкција социјалистичког друштва претпоставља нове друштвене односе којима се превазилази заосталост и класна хнјерархија и које чине основу једне историјске инверзије. Према тој ннверзијп, политика je израз друштва, а не обратно и стварни политички демократизам захтева да се политичка организадија шли, како бисмо данас казали, политички систем гради „не одозго” октроисањем, већ