Анали Правног факултета у Београду

481

СМИСАО ТЕОРИЈСКОГ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА

„одоздо”, учешћем маса чију већину чине радничка класа, сељаштво и инхелигенција, ти нови носиоци принципа самоинституционализовања политичких облика и нови историјски субјекти. Треће, бирократија je ослонац и подршка, супстрат свих аутокрахских уређења и конзерватнвних режима; она, као таква, ограничава слободни друштвени покрет маса и л>удску спонтаност, без чега нема стварања нових односа међу л>удима и народима, ни нових демократских и социјалистичких институција. 3. На овим теоријским поставкама изграђена je Марковићева концепцнја комуне. Он je у комуии, или општинн по терминологији прихваћеној у то време, налазио не само заједницу у којој ce може остваривати „ослобођење рада” и слободно удруживање произвођача већ и основу једног новог система аутономија, економских, професионалних, културних и политичких. Те аутономије су позване и у стању су да ослободе политично уређење социјашзма у настојању оног омота бирократске крутости и непродуктивности, који намеће и предсгавља држава у њеном традиционалном и „хегелијанском” значењу. Овим je изражен концепт оног што ми данас називамо самоуправл>ан>е и самоуправна демократнја и чије су прве историјске елементе дали социјалисти „комуналисти” и „асоцијонисти"; елементе, које ће творци марксизма, Маркс, Енгелс и Лењин подићи на ниво научно утврЬеног и данас актуелног и угицајног концепта инструмента за стваралачку мисао и покрет савременог друштва према будућности које без тога покрета нема. За Марковића, који о томе пише нешто доцније од Маркса и Енгелса, или скоро у исто време, концепт новог самоуправног политичког система не изједначава се са простим укидањем државе, већ са њеним таквим преображајем да je она пре комуна у макро друштву, него стара држава, тј. „држава која није вшпе то”. То није држава коју су градили и користили феудалци, краьеви, војсковође, капиталисти и легисти; није хегеловско-јакобинска и яаполеоновска креација. То je институција у којој се успоставља аутентичны друштвени живот и у којој се народи, односно нове стваралачке класе успостављају као хегемони, као носиоци свог, друштвеног управљања. То све показује да je Марковић мислилад у велико ј прогресивној и хуманистичкој традицији човечанства и да припада кругу творада марксизма и претеча нових институција и организација које настају на основу и после социјалистичких револуција и чије настајање и развитак осветљава прогресивна аутентично демократска и хуманистнчка мисао. 4. Аутентични демократизам комуне односно самоуправне политичке организације огледа се не само у Марковићевом схватању о неразлучивости социјализма и демократије већ и о јединству социјализма, демократије и слободе човека. Y односу на питање људских и грађанских слобода Марковић не прихвата теоргцу буржоаских декларанија из 1789. године, већ Марксову критику тих декларација и ставова монтањарске декларацнје од 1793. Слобода није подарено право човеку од државе, нити једнострани однос „човек држава”. Слобода je израз друштвених односа и акт стварања, односно ослобођења човека. Она обухвата тоталну људску еманципацију, а то значи социјалну, еконолтску, културну и етич-