Анали Правног факултета у Београду

570

АНАЛИ ГЈРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

себним доприносом, сигурно лишавају уживаоца пензије еже његове екоиомске и социјалне сигурности. Све je ово последица чшьеннце, што се у погледу опорезивања ~зараде” уживаоца пензије, и тиме умањења укупних прихода његових у корнет фискуса, чему ce ј едино тежи, није једносхавно остало при решењу у закону о порезнма граЬана, где je све обо у потпуности решено и, што je главно, сасвим je адекватно решено, а уз то и у пуној сагласности са Уставом и савезним законима, како смо то већ изнели. Сем изнетог, значајно je и то, да овај посебни допринос који морају да плаћају уживаоцп пензије заједници, у ствари je љен чист профиг, пошто заједница не даје у замену било шта, нити je по том основу терете било какве обавезе, као што ни уживалац пензије не стиче никаква права, па je и због свега овога решење са посебним доприносом сасвим промашило. Коначно, и то треба и овде рећи, баш поводом оваквог словеначког решена. Не ради се о томе, нити се може радити, да ли je даго решење за уживаоцс пензија „повољно” или не, eeh се ради ј едино о томе, да ли je решење уставно и законито. А оно није, нити може бита, ни једно ни друго, самом чшъеницом, што оно, ма то било и сасвим „делимично” лшпава уживаоце пензија њихова основног права које су они стекли на уставан и законит начин. Сви знамо, а о томе смо ми већ и писали, да je код свих односних норми, у законима републнка и покрајина, occasio legis , да ce спречи „неоправдано богаћење” пуних староснпх пензионера (и само них!), као и настајање ~неоправданих социјалннх раз.шка”, па ce je, да би се то постигло, сасвим несређно посегло за одузимањем пензија тим пензионерима, било у целини, било делимично, при чему je одузимање у целини далеко претежније. МеВутим, сва дата решена показују, што je и иначе у прнроди ствари, да occasio legis не само не може, него и не сме да буде остварен одузимањем пензије, било у целини, било делимично, већ ј едино одузимањем „зараде" коју пензионер стиче. Поступајући супротно дата решења су одузимањем пензија на изнети начин направила прави погром у основним правима ових дуди, не поштујући при том ни Устав СФРЈ, ни савезне, па чак ни своје републичке и покрајинске законе. Иорсокак у којп су наведена решена довела проблем упућује да се право решење може добита искључиво у области „додатног доходка”, да останемо при том изразу за сва решена. И не само право, него и једино могуће уставноправно, и по закону. А када je тако, као што јест, онда je региење одавно пред нама, прво у Основном закону о доприносима и порезнма граВана из 1967, а затим у законима о порезнма грађана република и покрајнна, о чему т ће, као целини, више бита речи у следећем поглављу. Босна и Херцеговина: њено решење je у томе, да пуни старосни пензионер који ради у организацией односно код послодавца са ман>е од половине пуног радног времена (!), пензија му се не исплаћујс ако остварени него лични доходак за тај рад заједно са пензијом износи више од пајвшпег личног доходка утврђеног друштвеним договором о расподели доходка и личних доходака. Исто важн и за пуног старосног пензионера