Анали Правног факултета у Београду

571

ДИСКУСИЈА

ако почне да обавља самосталну делатност по основу које постоји об!авеза на осигураВе (!). Чија, његова или уопште? Изгледа ово друга, а то je тек неприхватљиво. Иначе, и за ово решење, на одређени ыачин, mulatis mutandis, оно што je речено за осхала решења, посебно за решење у закону Хрватске, али ипак уз две разлике које због њихова знача] а, морамо овде истаћи: уместо да „ступи у радии однос", овде се прописује само да „ради” у организации односно код послодавца мање од половине пуног радног времена, што би упућивало да овај „рад” нема карактер и садржај рада у удруженом раду, нити његов ыосилац својство радника у удруженом раду, док je эа пензионере који започну самоегалну делатност личным радом обавеза на осигурање имплицитна, па je неједнакоправност измеВу ових пензионера, у односу и на ово, више него очигледна. Македонией: И у овој републици решење je углавиом као и у закону Србије, само није институисан друштвени договор, већ je овлашЪена Заједница да пропише, да ли ће и коме признати део пензије онима из реда старосних пензионера, чија зарада са пензијом je мо.ња од просечног личног доходка у републгщи, али се не каже и за коју годину! Наравно, реч je о пензионерима који су стекли и остварили пензију са 40 односно 35 година стажа. Косово: Закон Косова садржи у битном исту одредбу као и чл. 48. закона Србије, и што je напред изнето за ову одредбу, важи и за решење у закону Косова. И, на крају, у бнти и укратко, дата решења изгледају овако: Закони Србије и Косова су потпуно индиферентни према „заради” коју пензионер оствари, и она je без икаквог утицаја на одузимање пензије, у Македонији, Војводшш и Дрној Гори као неко „мерило” узима се просечны лични доходак из претходне године, погоршан уз то разним „поделана” пензионера и „критеријумима” према којима се врпш одузимавье пензије, у Хрватској и Босни и Херцеговини највиши лични доходак из претходне године, а у Словеннји двоструки износ просечног личног дохотка из претходне године. Дакле, све у свему, тотална и универзална неједнакоправност и неједнакост пуних старосних пензионера-грађана Југославије пред законом, и то у области својнх највиших, основних права, утврђених и гарантованих непосредно самим Уставом СФРЈ. И после прегледа свих ових решегьа, уместо сваког друтог закључ : ita, мислимо да не остаје ништа друго, него да Уставни суд Југославије, у заштиту Устава и савезиих закона, а на основу чл. ‘387. став 3. и чл. 206. и 207. Устава СФРЈ, по својој надлежиости, Нокрене поступак за оцењивање уставности и законитости наведених Одредаба републичких и покрајинских закона. А ово и утолико пре, што поступак за оцењивање уставности и законитости плана 48. закона Србије покренут решењем суда Убр-147/73. од И. јула 1973, по нашој представци од 10. маја 1973. Htije ни до данас оконнан на уставан и загсонит начин. Писац ових редова имао je част да Уставном суду Југославије даде иницијативу у том смислу, а на основу наведеног чл. 387. ст. 1. Устава