Анали Правног факултета у Београду

вич, који је био категоричан у исказу да албанске обичаје не треба везнвати за име Леке, већ да је израз Лека потекао од латинске речи ]еех, што значи закон. Тако је он научио у Скадру где је студирао теологију. Разговарајући са дипломираним правником, иначе једним од првих новинара приштинског Јединства Слободаном Ђиновићем из Загрмља код Пећи, добио сам обавештење које је наследио предањем од својих предака да ни Дукађини не треба везивати за каквог династа или српског капетана Леку Дукађинија. Израз Дукађини треба раздвојитп на српско пме Дука и презиме Ђиновић. Сриска властела је често уиотребљавала српско име Дука као лично име које се среће још у Црној Гори и Херцеговини па је постојао и властелин Дука Ђиновић. После најезде Турака племе Ђиновића сукобило се са Турцима зато што им није хтело давати као харач данак у крви (мушкарце и жене) па се са свог властелинства у северној Метохији и Северној Албаннји иселио још пре 1690. у насеље Ђиновићи на путу између Подгорице и Цетиња. To насеље још постоји под истим именом. Током времена подручје Ђиновића у Метохији и Албанији названо је поарбанашеним презименом Ђини. Спајањем имена Дука и Ђини добијена је реч Дукађини, Зато арбанашка историографија греши када прихвата легенду о арбанашким династима Дукађини. Израз канон није споран, Канон је централни део православне литургије којим се изричу поруке светаца обавезно за све православне хришћане. Израз канон арбанаси често замењују изразом законишт што значи по закону, по обичају. To што је уз реч канун додат израз Лека - Iеех само значи да су и католички свештеници кроз своје мисе изрицали поруке светаца неуком народу, који се држао обичаја из предмојсијевског доба. Обичајни судија Брахим Хоџа из Јуника, чији преци потичу из Копилика код Скадра и то од попа Јована каже и зна имена својих предака уназад двадесет пет генерација, сматра своју кућу суднпцом у рангу врховног суда која је судила у Метохији и Северној Албанији још у доба Немањића. Поп Јован је завршио Правно богословску школу у Копилику код Скадра који је био у српској Зети. После турске окупације његови преци су се исламизирали, једни постали турске судије са судећим печатом а други исламски свештеници од којих је још један у Љутоглави код Пећи. Ова кућа и данас суди Албанцима по обичајима ненаводећи Леку Дукађинија. Исту Правно богословску школу у Копилику учио је и цар Стефан Душан који је одлично познавао народне обичаје и покушао да их у свом Законику (XIV век) трансформише у право под надзором православне цркве и

442

Милутин Ђурнчић - О правним обичајима Албанаца (стр. 441—152)